„И оно што сам чуо од људи који су се тиме бавили на неком само физичком нивоу, не на духовном, јесте то да се човек може ту научити стрпљењу, јер те вежбе изискују дуготрајни труд, стрпљење и рад. Према томе, ако сте добар хришћанин, укорењен у својој традицији, можете на физичком плану да вежбате и те вежбе - моје је то мишљење“, поручио је Григорије.

СПЦ се, пак, у саопштењу позвала на радове архиепископа албанског Анастасија, као и на текст Вилијама Броуда „Како јога може упропастити ваше тело“, објављеном у 'Њујорк тајмсу', где је, како је навела СПЦ, „таксативно наведен велики број телесних поремећаја и ризика по здравље који могу наступити дуготрајним вежбањем јоге.

„Зато, чак и да прихватимо тезу да јоги вежбе могу да се посматрају сасвим неутрално уколико нису повезане са религијским порукама - ако би тако нешто уопште било могуће, јер секвенце телесних вежби у јоги представљају стварно религијске поруке (чувени ‘Поздрав Сунцу’ је класичан пример политеистичке религијске поруке ‘упаковане’ у секвенцу физичких вежби) - поставља се једно једноставно питање: зашто највећи број јоги вежбача одбија да замени јога вежбе са алтернативним системима телесних вежби (слично пилатесу) који по неким истраживањима имају далеко већу корист на телесно здравље? Разлог је сасвим јасан - извођење вежби јоге је итекако повезано са духовношћу, конкретно са методама умне медитације који су карактеристични за Далеки исток.

Погледајте: Врлинослов - Православље и / или Јога, презвитер Оливер Суботић

Н1 Београд