Академик, писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, Добрица Ћосић рођен је у Великој Дренови код Трстеника, на данашњи дан, 29. децембра 1921. године. После завршене Основне школе, учио је Виноградско-воћарску школу у Александровцу, Средњу пољопривредну школу у Букову код Неготина, а матурирао је у пољопривредној школи у Ваљеву 1942. године. Током Другог светског рата учествовао је у народноослободилачкој борби. После ослобођења завршио је Вишу политичку школу.
Први роман „Далеко је сунце” објавио је 1951. године и од тада, охрабрен почетним књижевним успехом, професионално се посветио књижевном раду. Својим делима доспео је у сам врх српске књижевности. Написао је култне романе: „Корене”, „Деобе”, „Време смрти”, „Време зла”, „Време власти”, али и многе друге. Као литерата постао је познат романом "Корени" својеврсним психолошким приказом српског села у време позних Обреновића. У роману "Деобе" приказао је драму Србије у Другом светском рату, сукобе комуниста и монархиста, који су пролазили не само кроз породице него и кроз поједине личности.
Роман "Време смрти", приказ је Србије уочи и током Првог светског рата. Остала дела: романи "Далеко је сунце", трилогија "Време зла" ("Грешник", "Отпадник", "Верник"), "Време власти", књига чланака "Седам дана у Будимпешти", есеји "Акција", "Моћ и стрепње", "Одговорности", "Стварно и могуће", "Косово".
Својим делима настојао је да представи трагичну судбину српског народа, опише националну проблематику кроз један временски и просторни оквир набијен историјским догађајима.
Поред књижевности, Добрица Ћосић је и у политичком животу Југославије оставио јасан траг. Политички активан још током народноослободилачке борбе, после рата је био члан Агитпропа Централног комитета КП Србије. Био је народни посланик у републичкој и савезној скупштини 12 година. У почетку на линији са партијским врхом и као близак сарадник Јосипа Броза Тита, Добрица Ћосић је својим независним ставом и критичким иступима у јавности постепено стекао статус политичког дисидента.
Отварањем питања Голог отока, супротстављењем политичкој ликвидацији Милована Ђиласа и Александра Ранковића и својим ставом о положају Срба на Косову и Метохији, годинама је био политички анатемисан и искључен из јавног живота.
Услед турбулентних промена током последње деценије XX века, распада државе и грађанског рата, Добрица Ћосић је јуна 1992. године изабран за првог председника последње Југославије. После само годину дана и сукоба са председником Србије Слободном Милошевићем, смењен је са те функције.
За дописног члана Одељења језика и књижевности Српске академије наука и уметности изабран је 1970, а за редовног 1976. године. Добитник је бројних, највиших књижевних награда за своје стваралаштво.
Преминуо је 18. маја 2014. у Београду.
Прочитајте:
Добрица Ћосић, малосрпски националиста: Како су Аћим, Вукашин и Иван Катић залепили пршљене историје моравског народа
Добрица Ћосић о Титу: „Основна Његова Моћ: Лукавство“
Добрица Ћосић: Титоисти су примитивци који живе у лажима!
Ауторска права Радио Оаза 2026