Централно место у оквиру комплекса заузимаће споменик белом анђелу, који се већ ради у Београду, као и три кружна платоа с рељефним приказима поменутих православних цркава у Сарајеву, ЛЕД дисплеји на којима ће бити приказивани подаци и информације о страдању и затирању српског народа на простору Сарајева. Размере тог страдања моћи ће да се ишчитају из јасно назначених места, времена и имена страдалих. Податке о томе, који су аутентични и који су непорециви доказ вишевековног континуитета трајања, али и затирања српског народа, прикупио је стручни тим који је предводио историчар и декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић. Он је за наш лист навео да меморијални комплекс неће представљати само угаони камен наше колективне културе памћења, већ да ће бити и неми сведок затирања читавог једног народа на простору који је насељавао од раног средњег века.

„Историјски извори несумњиво сведоче о вековном битисању српског народа на простору Сарајева, али подједнако тако сведоче и о томе како је током 20. века тај народ у неколико наврата био изложен немилосрдном истребљивању и како су сарајевски Срби сведени на статистичку грешку”, каже професор Мастиловић.

Упоредо с припремама за почетак изградње меморијалног комплекса, политичко руководство Источног Сарајева ради и на што скоријој реализацији још неколико значајних пројеката посвећених страдању сарајевских Срба у прошлом веку. То су, између осталих, „капија града” у центру Источног Новог Сарајева, која би, према речима градоначелника Ћосића, подсећала на егзодус сарајевских Срба и њихов долазак у Источно Сарајево. Међу укупно пет пројеката су и споменик жртвама НАТО бомбардовања и постављање огромне заставе Републике Српске на планини Требевић, која је недавно, одлуком Владе Српске, проглашена парком природе.

Политика, Душанка Станишић