Рођен је 28. маја 1879. године, математичар, астроном и геофизичар, научник светског угледа, оснивач Катедре за небеску механику на Београдском универзитету, потпредседник Српске академије наука и уметности. Био је професор теоријске физике, а бавио се и космичком физиком и геофизиком.
У првом делу, објављеном на француском језику, "Математичка теорија термичких појава изазваних Сунчевом радијацијом", изложио је нову теорију распореда Сунчевих радијација на површини планета и тока климатских промена у геолошкој прошлости Земље. Његова реформа јулијанског календара прихваћена је на Свеправославном конгресу цркава у Цариграду 1923.
Творац је и теорије о померању Земљиних полова. Написао је више од 700 монографија, студија, популарних дела и уџбеника.
Дела: "Kanon der Erdbestrahlung", "Небеска механика", "Основи небеске механике", "Секуларна померања Земљиних полова", "Историја астрономске науке".
На слици - Портрет, детаљ, урадио Паја Јовановић 1943.
Сајт посвећен Милутину Миланковићу