Јасно је да и Вучић и Курти купују време, саопштавајући својим грађанима половичне информације које неће да их узнемире. Председник Србије тако тврди да је договор о таблицама „мала тактичка победа“ Београда и очување државних симбола, али да он није заинтересован за међусбно признање са Приштином.

Курти, међутим, наводи да најновији договор из Брисела није само о таблицама, већ да процес дијалога први пут улази у фазу преговора о општем оквиру, који ће бити правно обавезујући. Правдајући се пред сопственом јавношћу тврди и да „није Косово променило став, већ Жозеф Борел.

Ако је тачно да је Србија однела ту малу техничку победу у Бриселу, питање је зашто је онда председника Србије толико изнервирао твит Раде Трајковић „да су КМ таблице сачуване док не истекну“.

И шта је у ствари истина, да ли они што тврди Петар Петковић директор канцеларије за КиМ да ће Срби „најнормалније“ моћи да региструју и продужавају КМ таблице, или оно што тврди Борел да се Србија обавезала да ће престати да издаје регистарске таблице са деноминацијом косовских градова. Ако Борел говори истину логично се намеће питање да ли ће Срби онда моћи да региструју нови ауто са ознакм КМ и српским грбом.

Наредних месеци биће много јасније какав је заправо договор у Бриселу потписан,ко је говорио истину, ко однео победу и да ли је споразум о таблицама увертира за договор о франсуско немачком предлогу, како тврди српска опозиција, али и Аљбин Курти.

Биће јасније и да ли је Вучић одлуком да српска листа и сви Срби са Севера Косова и Метохије изађу из инстируција била најбоља одлука, или је њоме потрошио сав свој преговарачки капацитет.

Иако Вучић тврди да је у саопштењу о договору о регистарским таблицама најважнија реченица за њега, на којој је инистирао да „важи примена претходних договора“, тешко је поверовати да ће се у догледно време појавити чак и неки обриси Заједнице српских општина. Или ће и ЗСО постати део француско-немачког предлога. Или неког новог предлога, иза кога ће формално стајати Европска унија, а неформално Сједињене Америчке Државе, као „убедљиви преговарачи, мајстори ултиматима и компромиса.“

Данас, Мирјана Миленковић