За показану храброст у борбама 1917. године престолонаследник Александар Карађорђевић је Милунку Савић одликовао златном Карађорђевом звездом са мачевима. Недуго затим, Милунка добија и признање француске војске - Легија части петог степена и француски Ратни крст.

Иначе, Милунка је прва жена која је икада одликована француским орденом Ратни крст.

Такође, она је носилац и споменица ослободилачких ратова од 1912. до 1913. године, албанске споменице, као и Споменице ратова за ослобођење и уједињење. Понела је и британски орден светог Мајкла, као и руски орден светог Ђорђа Победоносца.

Врховна команда свих војски Антанте је 1918. године писмено похвалила јунаштво нареднице Милунке Савић.

Када се рат завршио, Милунка је радила при војци у Сарајеву. За осам година млађег Вељка Глигоровића из Мостара удала се током 1922. године. Две године касније добили су ћерку Милену. Усвојила је још три ћерке: Милку, коју је пронашла заборављену на железничкој станици у Сталаћу, своју сестру од ујака, рођену у позним годинама и Зорку, узету из сиротишта на далматинској обали, која је имала хендикеп, пошто је прележала менингитис.

Пошто је Вељко премештен у пошту Бањалуке, њиховом браку је дошао крај. После краха брака, захваљујући помоћи сабораца, Милунка се са децом сели у Београд и ради као чистачица у банци. Последње дане живота провела је у станчићу у насељу Браће Јерковић. Сахрањена је на Новом гробљу у породичној гробници, а њени посмртни остаци 40 година касније пренети су у Алеју великана.

Она.рс