„Да нису бојкотовали изборну победу у септембру 1997. године сасвим је извесно да не било црвено - црне коалиције, да не би било НАТО бомбардовања, да не би било губитка Косова, масакра на Ибарској магистрали, да не био био убијен Славко Ћурувија, да не би било ликвидиран Иван Стамболић, судија Небојша Сименуновић…Сасвим је извесно да би Србија данас била и у НАТО алијанси и у ЕУ“, оценио је лидер СПО.

Наводи да је „та велика шанса“ која је била изборена бојкотована 1997. неопростива и највећа издаја и да је нико не би могао опростити, осим једног човека - а то је, како каже, био он.

Додаје и да је „после масакра на Ибарској“, 10. јануара 2000. године основао ДОС и као нефомални лидер ДОС-а отишао у Будву да пише програмски документ савеза, али да је „опет Слободан Милошевић послао убице“ и десио се атентат на њега.

„Онда су службе ДБ и моји пријатељи из ДОС-а пустили причу да није било атентата, да сам ја лудак који је пуцао осам пута сам у себе и у ужасној кампањи избацили су СПО из ДОС-а, а стотине хиљада гласача СПО претрчало је у ДОС под утицајем те пропаганде и тада је склопљен савез ДОС - Легија - Земунци и тада се кује план о избацивању Милошевића без СПО“, рекао је он.

Каже и да би, да је остао СПО у ДОС, били отворени тајни досијеи.

„Да је Милошевић остао на власти 5. октобра другим путем би био рушен, а овако је срушена само он а његова злочиначка пирамида остала је нетакнута до дана данашњег, изневерене су наде људу који су 10 година пре 5. октобра демонстрирали, били хапшени…“, каже књижевник и лидер СПО.

„Доживели смо после 5. октобра невиђени цунами - крађе, криминала, Цементара је продавана за 1 евро, нису отворени тајни досијеи, није такнута служба безбедности“, нагласио је Драшковић.

Каже и да је ДС 2009. године, на притисак СПО да неће подржати владу у парламенту ако се не отворе тајни досијеи, предложила да се досијеи отворе 2067. али и тада да буду затамњена имена налогодаваца злочина од 1945. до данас.

Санкције Русији - без премишљања

Без премишљања морамо се придружити спољној политици ЕУ, наравно да морамо жестоко осудити злочиначки режим у Кремљу и направити разлику између режима у Кремљу и руског народа јер оваквим односом према режиму у Кремљу Србија би пружила драгоцену подршку нарастајућем отпору руског народа према режиму, каже.

„Има историјских ситуација, а сада је та ситуација када је балансирање највећи ризик“, рекао је Драшковић и подсетио на 1948. годину, Информбиро и велико „НЕ“ Стаљину којо је дошло из наше земље.

„Ми смо данас у повољнијој ситуацији и ризик је мали, готово никакав“, рекао је Драшковић.

Оценио је и да је руска подршка Косову и Метохији „лаж КГБ пропаганде“ и додао да Резолуцијом 1244 којом је Србија отерана са Космета, није гарантован суверенитет и интегритет него је укинут, а земља, тадашња СРЈ, оквалификована је као разбојничка држава. „Протерани смо по поглављу 7 УН, када је легализовано и НАТО бомбардовање“, каже.

Русија је, истиче са обе руке гласала за Резолуцију 1244.

„И да није гласала, какав гарант суверенитета може бити држава која је симбол рушења суверенитета других држава“, рекао је Драшковић и поручио да „морамо да се одрекнемо руске одбране Косова и Метохије и њихове подршке било којој акцији Србије“.

„Ожиљци живота“ - књига коју је било тешко писати

Драшковић потврђује да је било ужасно тешко написати аутобиографски роман „Ожиљци живота“ и додаје да је то је роман без трунке фикције.

„Све је аутентично, сва имена су истинита, али делује као фиксција, као немогућа стварност нарочито онима који не памте 1990-те. Учиниће им се да није могуће да се све то догађало, а све се догађало и рефлекси тог ужаса нас тресу и данас“, каже.

Н1 Београд