Унука је питала своју баку.

Бако, како си могла дa живиш раније...

- без технологије,

- без интернета,

- без рачунара,

- без мобилних телефона,

- без Facebook-a.

Бака је одговорила: 

"Исто тако као што ваша генерација живи данас...

- без људскости,

- без части,

- без поштовања,

- без достојанства,

- без стида,

- без карактера,

- без љубави,

- без скромности.

Ми, које данас зовете "стари" били смо благословени, доказ за то је наш живот. После школе смо сами радили домаћи и увек смо се играли напољу до заласка сунца.

Кад смо били жедни, пили смо воду са извора, а не воду у пластичним флашама.

Никад се нисмо угојили једући сланину, пасуљ, маст и хлеб.

Ништа се није догодило нашим ногама, иако смо трчали боси.

Са својим рукама смо правили играчке са којима смо се играли.

Наши родитељи нису били богати, али су нам пружали толико љубави а не видео игрице да будемо тихи.