Три милијарде људи живи у земљама које производе мање хране него што троше и остварују мањи приход од светског просека, наводи се.

Такође 72 одсто светске популације живи у земљама са дефицитом биокапацитета и мањим приходима од светског просека.

У саопштењу се истиче да 60 одсто еколошког отиска планете чине емисије угљен-диоскида и да се оне морају смањити на нулу до 2050. да би се избегле брзе климатске промене.

Чињеница да прекорачење ресурса траје већ 50 година значи да су укупни годишњи дефицити произвели еколошки дуг једнак 19 година регенерације планете.

"Резултат је распрострањена деградација екосистема и атмосфера испуњена гасовима с ефектом стаклене баште", наводи се у саопштењу.

Додаје се да би, када би човечанство одложило Дан прекорачења ресурса за шест дана сваке године, до 2050. године за потребне становника Земље били довољни ресурси једне планете, а за испуњење циља да се загревање ограничи на 1,5 степени Целзијуса Дан прекорачења би морао да се помера за 10 дана.

Могућности за остварење тог циља су бројне и економски су одрживе, наводи се у саоштењу.

Међу препорученим мерама су да се преполови отпад хране, унапреди инфраструктура за бицикле и више струје производи из енергије ветра на копну.

Оснивач Мреже Матис Вакернагел изјавио је да се сигурност ресурса претвара у суштински параметар економске снаге.

"Нема предности у чекању других да реагују први. Уместо тога, у интересу је сваког града, компаније или земље да заштите сопствену способност да делују у неизбежној будућности даљих климатских промена и ограничених ресурса", рекао је Вакернагел.

Новине Торонто