Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

„Жао ми је. Молим за опроштај, посебно због начина на који су многи чланови цркве и верских заједница сарађивали, не само својом равнодушношћу, у пројектима културног уништења и насилне асимилације које су промовисале владе тог времена, што је кулминирало системом интерната”, рекао је папа Фрања извињавајући се за недела према деци староседелаца у католичким школама у Канади, називајући присилну културну асимилацију „злом” и „катастрофалним грешком”.

Папа Фрања допутовао је у недељу у Канаду како би кренуо на, како је рекао, „ходочашће покајања”, чији је циљ помирење с домородачким народом. Преживелима и старешинама у интернатима врховни поглавар Католичке цркве обратио се у Масквакису у Алберти, недалеко од места где су се некад налазиле две озлоглашене школе.

Процењује се да је између 1881. и 1996. године више од 150.000 деце одвојено од својих породица и доведено у школе, а циљ тих установа био је да се асимилују деца староседелаца. Многи малишани су изгладњивани, премлаћивани и сексуално злостављани у систему који је Канадска комисија за истину и помирење назвала „културним геноцидом”. Више од 60 одсто школа водила је Католичка црква.

„Сећам се састанака у Риму пре четири месеца. Тада сам добио два пара мокасина као симбол патње коју су претрпела деца староседелаца, посебно она која се, нажалост, никад нису вратила из школа. Замолили су ме да вратим мокасине када дођем у Канаду. То ћу и учинити. Ове мокасине су симбол мог осећања туге, огорчености и стида”, казао је папа, на шта је добио аплауз више хиљада окупљених. Говорио је на шпанском, свом матерњем језику, а у улози преводиоца за енглески је био свештеник. Преводи су такође били доступни на неколико аутохтоних језика староседелаца.

Молитва за опроштај, како је нагласио поглавар Римокатоличке цркве, први је корак, а мора уследити озбиљна истрага о томе шта се догодило.

Велики поглавица Џорџ Арканд млађи рекао је да је папино извињење само први корак ка превазилажењу велике трауме коју носи његов народ - преживели, као и многе генерације потомака.

„Ово је важан историјски тренутак за оне који су преживели резиденцијални школски систем и штету коју је нанела Католичка црква”, рекао је он.

У мало место Масквакис, јужно од Едмонтона, дошли су преживели из интерната из свих крајева Канаде. У полукругу испред бине на којој је седео папа с поглавицама индијанских племена, било их је око две хиљаде. „Хтео сам да будем ту у име своје родбине и предака. Хоћу да чујем ту реч и да верујем да је то што се говори - истина. Та реч треба да буде акција, а не бесмислено извињење”, рекао је један од присутних.

И други људи који су били пред папом говорили су да су дошли да осете искреност у његовом речима.

Колумнисткиња „The Globe And Mail”, утицајних националних дневних новина, Тања Талага, иначе и сама потомак домородаца, рекла је да је ово само почетак.

„Не можеш само да се извиниш и обришеш све што се десило”, поручила је.

Папа ће отпутовати и у Квебек и Икалуит у Нунувату, канадској територији где живе Индијанци и други домородачки народи.

Политика, Ненад Станковић

Pope Francis’s apology was heartfelt and historic. But it left us wanting more