Претпостављамо да оваква врста „васкрсења“ храма представља јединствени облик упражњавања „нове религије“ од чије се буке тресу зидови тек обновљене светиње. До сада се „МПЦ“ по питању овог инцидента, као ни свих претходних година од 2016. није изјашњавала. Као ни СПЦ - каже за Данас Милутин Станчић из “Споне”, оцењујући да је реч о “новом аутокефалном вандализовању цркве светог Илије”.

Према његовим речима, “још је већа срамота што се овај фестивал у цркви одржава под покровитељством и уз финансирање Министарства културе Републике Северне Македоније и Општине Дојран”.

Према подацима које је Данас добио из “Споне”, црква у данашњем Старом Дојрану подигнута је 1848. према пројекту мијачког архитекте и протомајстора из села Папрадишта крај Велеса Ђорђа Новаковића Џонгара. Саграђена је брду изнад Дојранског језера, на темељима старијег средњовековног храма и била је под јурисдикцијом Цариградске патријаршије. Затим је потпала под Бугарски егзархат, због чега 1911. Срби и Грци у њеној близини граде своју нову цркву, која је страдала 1916. у Првом светском рату. Њена реконструкција почела је 2003, под надзором Завода и Музеја у Струмици, који су и надлежни за овај споменик културе који се налази два и по километра од грчке границе.

Милутин Станчић објашњава да удружења Срба у Северној Македонији немају могућности да воде рачуна о стању српских цркава и манастира у овој бившој југословенској републици јер нејасно, поготово после недавног издавања Томоса СПЦ МПЦ, о чијој је имовини стварно реч, мада се незванично тврди да је још од 1959. власништво МПЦ.

У “Спони” кажу да су једини успели да пре две године спрече “фалсифовања и прекречавања имена српских и опште хришћанских светитеља на фрескама у Осоговском манастиру, јер су јавност и надлежне институције упознали са незапамћеним чином вандализма”. На удару су се нашли “свети цареви Урош, Милутин, Стефан Дечански и кнез Лазар, који су “прекрштени” у цара Владимира Киевског, Константина Великог, Нићифора Фоку и Јована Милостивог,

- Спасили смо имена српских светитеља владара, њихове ликове нису дирали, али не знамо ко је врло нестручно извео радове. Имена су само замазана - каже Милутин Станчић. У “Спони” не знају ни детаље како је 2016. византијски манастир светог Јоакима Осоговског из 12. века, који су обновили владари из српске средњовековне династије Немањића, постао хотел са пет звездица, наводно под манастирском управом. У манастирско-хотелском комплексу гостима се нуде: ресторан, рецепција која ради нон-стоп, дечји клуб, врт, бесплатан WiFi у свим просторијама, бесплатни приватни паркинг, као и превоз од Криве Паланке до 67 километра удаљеног Скопског аеродрома уз доплату. На интернет понуди овог монастира-хотела, наводи се и да све хотелске собе - од једнокреветних до четворокреветних имају: радни сто, ТВ са равним екраном, сопствено купатило, гардеробер, а гости се нуди и “уживање у á-la-cartе доручку”.

На званичном сајту МПЦ наводи се да је Осоговски манастир “данас епархијско и резиденцијално седиште Полошко-кумановске епархије и њеног митрополита Кирила, отворено за вернике, посетиоце, путнике и добронамернике” у коме се одржавају и културне манифестације.

Данас, Јелена Тасић