Он је навео да је фотографија значајан догађај и као потврда да телескоп добро ради, с обзиром да је имао фазу подешавања од шест месеци. То је период који је протекао од лансирања до прве фотографије.

Стојановић је казао да до сада није било прилике да се види нешто као што је „Веб” снимио, у смислу „дубине и детаља”.

Физичар је подсетио на телескоп „Хабл” који ради већ 30 година, и како каже нико није очекивао да ће радити толико, као и да нема намера да се „Хабл” сада „пензионише”.

Наводи да је разлика у фотографијама велика, али истакао то да „Џејмс Веб” телескоп посматра у инфрацрвеном спектру, а „Хабл” у видљивом делу спектра, односно онако како види људско око.

„На фоткама „Хабла” звезде имају четири крака, а на фоткама „Веба” имају шест, а то је дифракција. Само артефакт који настаје због секундарног огледала. Тај телескоп се састоји од два огледала, примарно и секундарно, на секундарном постоји једна решетка и због дефракције, савијања светлости око њега, ми то видимо тако. Потребно је да се зна да ту нема никаквих кракова, звезда је тачка, када бисмо фокусирали само на њу”, објаснио је Стојановић упоређујући фотографије два телескопа.

Стојановић је истакао да је инфрацрвени део спектра, који „Џејмс Веба” може да сними, изузетно битан за људе као посматраче.

„Када, на пример, имате маглу и возачи укључе светла за маглу, то су црвена светла која се виде много дубље кроз маглу него обична. На сличан начин и ово функционише, ми кроз инфрацрвени део можемо да посматрамо дубље у облак и да видимо звезде које се стварају у гасном облаку, као и нове планетарне системе и друго”, рекао је Стојановић. Он је додао и да ће информације, снимци и подаци које ће имати од телескопа „Веб” омогућити много бољи увид у то како су настале галаксије, како су настале прве звезде и јер управо то сада можемо да посматрамо, а то ће, како је рекао, покренути и неку нову науку и нове идеје.

На питање интересовања младих и грађана уопште за астрономију Стојановић је казао да интересовање увек постоји, и да се из Астрономске опсерваторије Београд увек труде да промовишу астрономију и науку уопште.

Казао је да су посебно расположени да приме ђаке из основних и средњих школа, и студенте.

Напоменуо је да АО Београд има и „отворена врата” једном месечно, али и да и током пандемије вируса и сада када постоји скок броја заражених следе препоруке да се избегавају групна окупљања.

Додао је да је у фази израде и Музеј астрономије.

„У фази израде је и Музеј астрономије који ће бити на астрономској опсерваторији, и који ће у ствари показати све што ми имамо у нашој колекцији, посебно јако старе јер опсерваторија је основана још 1887. године”, рекао је Стојановић.

Стојановић је казао и да су сва посматрања померена из Београда на планину Видојевицу и да се тамо налази и наш највећи телескоп који има пречник огледала од 1,4 метра.

Танјуг