Док су други народи на Балкану преписивали, у Доњој Сопотници код Новог Горажда, при манастиру Светог великомученика Георгија, Срби су пре 503 године штампали ћириличке књиге. Српска средњовековна културна револуција догодила се знатно раније од Београда и Загреба, због чега је Ново Горажде добило титулу друге балканске културне престонице.

Прво издање Горажданске штампарије Служабник или Литургија, коју је основао Божидар Љубавић Горажданин са синовима Ђурађем и Теодором, одштампано је 1. јула 1519. године. Штампано на српско-словенском језику има вишеструк значај за српску културу и књижевност. 

У поговору Литургијара налази се прво штампано књижевно дело Мољеније урђа Љубавића часним презвитерима које је написао Теодор Љубавић у част преминулог брата Ђурађа. 

Друга два издања Горажданске штампарије су "Псалтир са последовањем", издат је 1521. године, и "Молитвеник" који је штампан дје године касније.

Пред најездом турских освајача, штампарија је пресељена у Трговиште у Румунији, где је наставила своју мисију. Доња Сопотница, осим што је својеврсна престоница српске и европске културе, одувек је била и снажан духовни центар.