Са порастом температуре, која је све присутнија на глобалном нивоу, мењају се и услови живота за свеукупан живи свет. Ни човек није изузетак, па чак стиже и упозорење да би поједини делови планете могли бити претопли за живот људи.
Професор Блер Фелмејт, шеф Intact Centre on Climate Adaptation, на Универзитету Ватерло, један је од аутора извештаја о потенцијално леталној будућности за Канађане, што се тиче топлоте. Посебно се истиче јужни део Британске Колумбије, дуж границе са САД-ом у преријском делу, као и југ Онтарија и Квебека.
Научници истичу да се код продужене изложености високим температурама организам осећа исцрпљено, јер се органи и организам више троше да нас расхладе и одрже у животу. Повећана влажност је нарочито неповољна, зато што отежава знојење, које је од есенцијалне важности за расхлађивање тела.
У екстремним случајевима топлотног удара у организму сепрактично одиграва процес који подсећа на кување јајета, све до уништавања ћелија и оштећења органа до којег долази због промена у протеинима.
Сем на физичком, екстремна топлота доноси промене и на менталном плану, од проблема са спавањем, лошег расуђивања и повреда, па до штетних утицаја на ментално здравље. Препоручује се, зато, да соба за спавање буде тако расхлађена да тело може добити прилику за што бољи одмор.
Стручњаци истичу да је до одређене границе могуће прилагодити своје тело на високе температуре, али је потребан одређени период да би се то могло извести поступно.
Они такође кажу да смо ми у предности у односу на животиње због тога што смо, проналасцима и развојем, дошли до ширих могућности за расхлађивање. Поред посебних уређаја за расхлађивање, ту су и грађевине, као и начин одевања.
Али, не могу на тај начин сви да се заштите. Постоје одређена занимања и послови који једноставно захтевају да се буде на отвореном, чак и на великим врућинама.
За земљораднике, на пример, Фелтмејт зато сугерише усклађивање радног времена са условима, где би помогао ранији почетак радног дана, око пола шест ујутро, да би посао могао да се заврши мало иза поднева.
У градовима температура може да се спусти, између осталог, садњом дрвећа, али и бојењем кровова у бело, како би се светлост одбијала, уместо да се апсорбује. Али, по Фелтмејтовим речима, градови и власт не реагују довољно брзо и ефикасно, без обзира на упозорења на могуће страшне губитке због екстремних врућина.
Новине Торонто
Ауторска права Радио Оаза 2026