Увек на мети
Грачаница се налази у истоименом селу десетак километара од Приштине, административног центра Косова и Метохије. Време 14. и 15. века био је период велике духовне славе манастира. У Грачаници су живеле стотине монаха који су развили веома интензивну духовну и уметничку делатност. У другој четвртини 16. века ту је било и средиште новобрдског митрополита који је у манастир донео и прву штампарију. Касније, услед великих турских зулума, манастир је напуштен и црква је служила за парохијске потребе. После Другог светског рата обновиле су га монахиње и од тада он служи као женски манастир. Данас у њему живи двадесетак монахиња које се баве иконописањем, везом, пољопривредом и другим монашким послушањима.Црква Успења Богорoдице је једини сачувани објекат средњовековног манастира Грачанице. И поред тога што су остале манастирске зграде нестале без трага, сама црква представља један од најбоље очуваних црквених споменика средњовековне Србије. Црква са пет купола је врхунско остварење византијског уметничког круга 14. века. Страдала је више пута, прво у време Косовске битке, а затим у 15. веку. Писани извори, као и уништење пратећих објеката манастирског комплекса, свакако сведоче о бурној историји Грачанице. Почетак 20. века представља и почетак новог поглавља у животу овог манастира. Године 1903. прокријумчарено је и постављено црквено звоно. Тада се, први пут од 16. века, огласило. Избијањем Првог балканског рата у октобру 1912. године манастир је коначно доспео у српске руке. Нажалост, овај датум није означио и крај пропадање светиње. За време Првог светског рата, тачније у новембру 1915. године, Грачаницу су опљачкали Бугари, али лоше старање о манастиру наставља се чак и након коначног ослобођења и стварања Југославије 1918. године.
Уочи Другог светског рата овде су саграђени велики конак и две зграде, са северне и јужне стране. Порта је ограђена и направљена је велика капија по пројекту архитекте Богдана Несторовића.
Од 1987. до 1997. године извођени су конзерваторски радови на свим манастирским грађевинама. Припрата је застакљена 1987. године, а наредне године око цркве је изведена дренажа и темељни зидови су заштићени од влаге. Поводом обележавања шест векова Косовске битке преуређена је у ризницу манастирска зграда. Обновљена је манастирска капија, црква је споља осветљена а у унутрашњости је постављена нова олтарска преграда. Исте године реконструисан је и централни део великог конака.
Ископане очи
Осим фреске на којој су Симонида и краљ Милутин, значајне су и фреске са циклусима Васељенских сабора, Акатиста Пресвете Богородице и Рођења Господњег. На зидовима ове цркве такође се могу наћи и портрети српских архиепископа и патријараха као и погребна сцена грачаничког митрополита Дионисија.
Грачаничка ризница је уништена у пожарима 1379. и 1383. У манастиру се и данас чува збирка старих икона, међу којима је значајна икона Христа Милостивог из 14. века, јединствена по својим димензијама (269 cm x 139 cm).
Као и други Милутинови манастири, Грачаница је вековима, иако пљачкана, скрнављена и нападана, остала симбол поноса свог народа, одржавајући га у животу у тешким временима.Након рата на Косову и Метохији 1999. године у Грачаницу је пренето седиште епископа рашко-призренског, који је морао да напусти Призрен. Манастир је постао не само духовно већ и национално и политичко средиште српског народа овог краја. У њему се свакодневно организују бројни скупови и састанци са међународним представницима, са циљем да се обезбеди опстанак и живот српског народа на Косову и Метохији.

Не кажу без разлога они који су посетили манастир да по изласку из цркве, кад додирну длановима хладни грачанички камен, осете топлину вечности.
Драгољуб Стевановић