- Компјутерске игрице повећавају способност људи да раде више ствари ођедном. Модерни свет пун је непрестане акције - брзих порука, имејла, видеоигара, а све као да се збива одједном.
Ако сте старији од 30, можда се питате како то да млади нису изнурени свим тим стимулацијама. Одговор је да је њихов мозак једноставно трениран да их свлада.
Током једног истраживања са студентима који су играли акцијске игрице уочено је да они брже процесирају информације, могу да прате више објеката истовремено и боље се прилагођавају на брзу измену послова.
Неки истраживачи кажу, међутим, да истовремено обављање више послова оптерећује мозак. Људи који истовремено обављају више задатака слабије раде свој посао, праве више грешака и чак чешће оболијевају.
- Већи мозак нас чини интелигентнијима. Заправо величина мозга не одражава нечију интелигенцију. Анштајнов мозак није био ништа већи од просечног.
Интелигенција је, чини се, зависна од тога када су створене синапсе мозга. Оне се формирају током детињства и тинејџерских година, а начин на који се то збива може утицати на интелигенцију.
- Мозак одраслог човјека не производи нове нервне ћелије. Деценијама се узимало као "здраво за готово" да се људи рађају са свим можданим ћелијама које ће икад имати. Последњих година прикупљено је много доказа да мозак ипак производи нове ћелије и да је могуће да се константно обнавља.
- Физичке вежбе одржавају мозак у форми. Тачно је. Како тело стари, тако теже доводи кисеоник до мозга. Телесна активност побољшава крвоток, односно доток кисеоника неуронима.
- Мозак троши мање електрицитета од лампе у фрижидеру. Поруке између ћелија мозга и осталих делова тела преносе се путем електрицитета, али сасвим мале количине. Мозак користи тек 12 вати.
Новина