Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Умро је 17. маја 1917. године. Истакао се као сјајан војсковођа и стратег посебно у балканским ратовима и у Првом светском рату; био је учесник у свим српским ратовима од 1876. до 1916. У два српско-турска рата, од 1876. до 1878, командовао је Рудничком бригадом и Ветерничким одредом.
У српско-бугарском рату 1885. био је начелник Штаба Дунавске дивизије, а 1890. постављен је за помоћника начелника Главног генералштаба. Тада је у програм обуке старешина увео решавање тактичких задатака на Вишој школи Војне академије, где је предавао тактику и генералштабну службу. Команда над Шумадијском дивизијском облашћу поверена му је 1893, али му је 1895. одузета и 1896. је пензионисан под сумњом да сарађује с Радикалном странком.

Реактивиран је 1903. и отад је као начелник Главног генералштаба и министар војске 1904, од 1906. до 1908. и 1912. руководио ратним припремама. Захваљујући умногоме управо њему, српска војска наоружана је брзометним оружјем и тешком артиљеријом, утврђена је њена доктрина, повећан је и обучен резервни старешински кадар, отворене су официрске школе родова, обучено је више генерација генералштабних официра, израђени ратни планови и прописани поступци мобилизације.
У Првом балканском рату је као начелник Штаба Врховне команде знатно допринео победи српских армија у неочекиваном судару с турском војском у Кумановској, а затим у Битољској бици, у октобру и новембру 1912. У Другом балканском рату 1913. правовремено је распоредио и припремио војску, предвидевши бугарски напад, што је било одлучујуће за тријумф у Брегалничкој бици.
У Првом светском рату 1914. вештим маневрисањем и груписањем главнине српских снага допринео је сламању надмоћних аустроугарских трупа у Церској и Колубарској бици. Руководио је повлачењем српске војске 1915. У току повлачења српске војске тешко је оболео и упућен је у Француску на лечење, где је умро.
На слици - Михаило Миловановић', Портрет војводе Радомира Путника, уље на платну 1915.