Мало шта остало је данас од идеала студентског протеста из 1968. године. Његови учесници отишли су на различите стране, младалачки занос им је одавно спласнуо, али још са поносом истичу да су били „шездесетосмаши”

„Драга децо, запамтите какви сте данас јер нећете моћи такви да будете целог живота. Данас сте најлепши и најузвишенији. Колико се тога будете сећали толико ћете бити добри” ове речи је, према сведочењима учесника студентског протеста из 1968. године академским грађанима, окупљеним у дворишту Филозофског факултета изговорила Десанка Максимовић, наша чувена песникиња.
Ове њене речи имале су, изгледа, пророчки карактер. Јер, кад је протест завршен млади „револуционари” отишли су временом свако на своју страну. Једни су постали део система, други су „баталили” идеолошке расправе и почели да се баве практичнијим стварима, трећи су се окренули науци, четврти ће постати истакнуте страначке вође... Али, без обзира на то што им је младалачки занос временом спласнуо и што их је живот одвео различитим путевима готово сви су, касније, са поносом истицали да су били „шездесетосмаши”. Како из садашње перспективе, после тачно четири деценије изгледа овај студентски протест и шта је, од некадашњих идеала шездесетосмаша остало?...  ДАЉЕ
На слици - Драгољуб Мићуновић и студенти у дворишту Филозофског факултета (Фото Танјуг)