На некада главном београдском тргу, Великој пијаци, према плановима чешког архитекте Јана Неволе, 1863. године завршена је градња Капетан Мишиног здања. Ову градитељску и архитектонску знаменитост Миша Анастасијевић, потекао са дунавског острва Пореч, поклонио је својој домовини у образовне сврхе.

„Није био ни строг, ни реакционаран, а особина тврдичлука код њега уопште није постојала. Био је човек широка духа и племенита срца. Знао је да живи као велики господин, користећи задовољства која живот пружа, али исто тако и да чини културна дела“.

Овако су Мишу Анастасијевића окарктерисале „Београдске општинске новине“ 1939. године, преносећи сећања савременика добротвора, великог трговца и родољуба, рођеног на дунавском острву Пореч 1803, преминулог у Букурешту 1885.године.

Са 13 година био је учитељ у родном Поречу, затим слуга у дућану, подрумџија, цариник, трговац.

Уносна трговина јеленским роговима сврстала га је међу богатије људе у тадашњој Србији, а ортаклук са Књазом Милошем донео му је звање „Дунавског капетана“ и мајора са надзорно-арбитражном улогом, као и богатство.

Оно је 1865. године износило приближно 18 милиона дуката и Миша је био један од најбогатијих људи на Балкану.