Највећи српски комедиограф и писац прича и есеја Бранислав Нушић /1864-1938/ умро је 19. јануара 1938. године.

Нушић је рођен у Београду као Алкибијад Нуша од оца Ђорђа, цинцарског порекла, и мајке Љубице.

Његов отац био је угледни трговац житом, али је убрзо после рођења сина изгубио богатство. Породица се преселила у Смедерево, где је Нушић провео детињство, завршио основну школу и прве две године гимназије.

Студирање правних наука започео је у Грацу, а наставио у Београду, где је и дипломирао на Великој школи.

Прва књига коју је Нушић објавио биле су "Приповетке једног каплара" 1886. године, збирка кратких прича и цртица насталих на основу прича из рата.

Као званичник Министарства спољних послова, именован је за писара конзулата у Битољу, а затим и за конзула у српском конзулату у Приштини, где је током службовања био сведок страдања српског становништва, што је описивао у својим писмима која су постала позната као "Писма конзула". 
За секретара Министарства просвете именован је 1900. године, а убрзо после тога постао је драматург Народног позоришта у Београду, да би 1904. био именован за управника Српског народног позоришта у Новом Саду.

Заједно са учитељем Михајлом Сретеновићем основао је прво дечије позориште.