Хришћани традиционално верују да би тог дана сви који су током године били у свађи, требало да се измире и опросте једни другима нанете увреде.

Обичај је да се на сам дан Божића не иде у госте, али изузетак је положајник који је први и једини гост у кући, а он би требало да донесе срећу, напредак, радост и љубав. Зато породице настоје да одаберу неку блиску особу која је добронамерна. Долази рано пре подне, а може бити и случајни пролазник који је тог јутра свратио у кућу. Он симболички означава Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли на поклоњење малом Христу. Домаћица куће послужи положајника и дарује га прикладним поклоном, а такође се сматра да је он човек који би током целе године требало да односи срећу у кућу.

Многи обичаји везани су за овај дан и они се разликују од места до места, али они који су заједнички свима су: полагање бадњака, застирање сламом, квоцање и пијукање, мешење чеснице и долазак положајника.

Да би се хришћани достојно припремили за Божић, претходи му четрдесетодневни пост и није тако строг као ускршњи пост. Божић, ма на који дан пао је мрсни дан, а трпеза је богата.

Чесница

Задуижење домаћице је да рано на Божићно јутро замеси тесто од којег пече погачу која се зове чесница. У њу се ставља златни, сребрни или обични новчић који се одозго боде гранчицом бадњака.

Чесница има улогу славског клача на Божић. Када сви чланови породице стану за сто, домаћин прво запали свећу, кадионицом окади иконе, кандило и све присутне и преда неком млађем кадионицу да окади целу кућу.

Уколико неко зна, пева божићни тропар, а уколико не чита се „Оче наш“ наглас. Када се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице. Онај ко добије новчић у чесници сматра се да ће бити срећан целе те године.

У неким крајевима се поред новчића, према старом обичају, стављају и зрна различитих житарица која симболишу животиње (бело и жуто жито, пшеница, пасуљ), дрвце дрена, па се сматра да ће онај ко га добије у парчету колача бити здрав као дрен, или дрвце које се зове јарам и означава да ће онај ко га добије носити терет целе године у име породице, као асоцијација на волове који вуку запреге.

Када се заврши ломљење чеснице, укућани честитају једни другима празник и седају за трпезу.

Празнична трпеза

Празнична трпеза је прилика да се на нашим столовима нађу традиционална јела наше кухиње. Празници се у Србији готово не могу замислити без сарме, подварка, пребранца, чорбе, пихтија, кајмака, домаћег сира или печења. Прасе на ражњу је српски специјалитет који се не може наћи на западу, а код нас је готово традиционалан пред сваки велики празник.

У неким крајевима се на празничној трпези могу наћи и качамак, цицвара или готовац, док се веома често слузимо уштипцима, пројом, питом развијачом или гибаницом. Као предјело се служи хлеб са машћу, чварци, кавурма, шваргла или пуњене суве паприке.

Од куваних јела на нашим столовима може се наћи пасуљ, јагњећа сармица, телећа глава у шкембету, од салата ту су ајвар, трљаница, пинђур, урнебес.

Од пића се у српским домовима може осетити мирис куване ракије која се, како кажу, пије да се наздрави, али и да крв проструји венама у хладне дане.

Што се посластица тиче, да ли ћемо се засладити тортом, принцес крофнама, баклавом или нечим другим све је препуштено машти домаћица. Наравно све зависи од обичаја и места у којем живите.

Данас, Маријана Благојевић