- Никотин генерише зависност и јесте разлог због ког се пушачи враћају цигаретама. Међутим, он није примарни узрочник болести повезаних са пушењем. Сагоревањем дувана ослобађају се многе штетне и потенцијално штетне материје које су, осим пушачу, једнака претња и пасивном пушачу.

Пушење изазива хронична инфламаторна обољења дисајних путева, кардиоваскуларног система, рано започињање атеросклеротичних обољења и низ малигнитета. Пушачи и непушачи изложени дуванском диму удишу канцерогене материје које се ослобађају сагоревањем. Оне се у организму метаболишу и у ћелијама доводе до промена на ДНК. Мутације у ћелијама могу довести до развоја рака тако што ремете нормалне сигнале за контролу раста - истиче др Јешић.

Наша саговорница каже да одвикавање од пушења није догађај, већ процес који зна дуго да траје. Изменити животни стил пушача није лако, па је потребна чврста воља и истрајност.

- Пушачи који желе да оставе пушење морају бити стрпљиви, довољно мотивисани и истрајни у жељи да се реше ове ружне и пре свега штетне навике. Колико ће особа бити успешна у престанку пушења, зависи и од њене мотивације за престанак, од степена зависности као и од подршке коју добија док пролази кроз рад саветовалишта. Овај процес зависи од многих фактора и временски је прилагођен свакој особи. Најбоља опција је свакако да се никада не почне с пушењем. Уколико је особа већ постала пушач, најбоље је да што пре прекине ову навику. Оне људе који се и поред бројних покушаја неће лако одрећи пушења треба информисати да на тржишту постоје мање штетне замене, које садрже никотин и свакако нису без ризика, али су ослобођене великог броја других токсичних материја које настају сагоревањем цигарета - каже др Јешић.

Када човек престане са пушењем, процес чишћења организма је дуготрајан и траје дуго година, што зависи од дужине пушачког стажа, броја попушених цигарета, старости, степена отпорности организма, као и када је особа почела с овом лошом навиком.

Чим особа престане да пуши, капацитет плућа јој се повећава и кожа добија потпуно нову боју. После 12 сати од попушене последње цигарете, тело почиње да се чисти од угљен-моноксида и повећава јој се ниво кисеоника у крви. После једног дана ризик од инфаркта срца се умањује, као и крвни притисак. Када прођу два дана, бивши пушачи почињу да осећају нове мирисе и укусе, а после месец дана побољшавају им се функција и капацитет плућа. Током наредних девет месеци код особе се општа енергија мења набоље, а кашаљ, умор и остајање без даха нестају. У четвртој години од престанка пушења опада ризик за добијање рака уста, језика, грла, а када прође 15 година без пушења цигарета, тада је ризик од коронарне болести исти као и код оних који нису никада конзумирали дуван. Деценију после престанка пушења цигарета упола се смањује могућност за добијање рака плућа, а после 20 година ризик од рака плућа је на истом нивоу као код некога ко никада није пушио.

Политика, Данијела Давидов-Кесар