Све то „увијено” је у којекакве одлуке и законе које је наметнуо високи представник или их је донео Уставни суд БиХ, наклоњен политичком Сарајеву, које тежи ка унитарној БиХ. Институције Републике Српске, којима се не може приписати да су у било којем смислу кршиле дејтонске принципе јер је њихова политика све време била у складу са „словом, а не са духом Дејтона”, већ дуже време покушавају да правним путем врате Српској све што јој је отето на нелегалан и незаконит начин.

Осим бројних примера недоследног и незаконитог кршења Дејтонског споразума, простор за различита тумачења оставља и чињеница да тај документ није за 26 година, колико се примењује, никада преведен на језике народа БиХ. У Канцеларији високог представника (ОХР) у Сарајеву, чија је то била обавеза, и дан-данас у употреби је само енглеска верзија. За неке то је чињеница у којој треба тражити, између осталог, и одговор на питање како се „тумачење текста Дејтона преобразило у праксу супротну слову Дејтона”.

Из ОХР-а недавно су потврдили да „превод није њихов посао” и да је обавеза страна потписница да француској влади доставе одговарајући језичку верзију. „Француска влада добила је нацрт превода на хрватски од Хрватске и на српски од тадашње СРЈ. Међутим, из БиХ није достављен нацрт превода на ’босански’ језик. Док то не буде завршено, енглеска верзија споразума и даље остаје једина званична верзија”, навели су из ОХР-а.

„Ако немате званичну верзију преведену, онда онај ко чита енглеску верзију може да тумачи како хоће, а искуства говоре да су ОХР и досадашњи високи представници у изобиљу користили могућност да тумаче споразум како хоће”, изјавила је за РТРС Душанка Мајкић, делегат у Клубу Срба у Дому народа парламента БиХ.

И Милан Тегелтија, правни саветник српског члана Председништва БиХ, мишљења је да непревођење текста Дејтонског споразума није „случајни немар”, већ „смишљено остављање простора” ОХР-у и Уставном суду да могу произвољно да тумаче све што је написано у том документу.

„Да су превели споразум, морали би, на пример, да преведу енглеску реч ’boundaries’, која се у енглеском језику уобичајено употребљава као ’граница’ у контексту државних граница, али и у контексту тзв. property lines, границе власништва над имовином. То би, само по себи, искључило могућност уопште постављања питања власништва над пољопривредним земљиштем, шумама и водама Српске јер из те речи директно произлази да су та добра у власништву Српске”, рекао је Тегелтија за „Политику”. Напоменуо је да је „ово само један од великог броја примера када превод директно утиче на политичка дешавања у БиХ, а посебно у контексту смишљеног и континуираног развлашћивања Републике Српске” , те да је „потпуно јасно да је непревођење вођено политичком интенцијом девијације Дејтонског споразума”.

Тегелтија: Данашња БиХ не одговара Дејтонском споразуму

Саветник српског члана Председништва БиХ за правна питања, Милан Тегелтија, оценио је да је споразум потписан у Дејтону 1995, као међународни уговор којим је успостављен мир и договорена данашња БиХ, остао непромењен као документ, али да му данашња стварност у БиХ не одговара. Тегелтија је рекао, јавља Танјуг, да је данашња стварност у БиХ креирана произвољним одлукама ОХР-а, разним наметањима, присилном централизацијом и отимањем надлежности од Републике Српске. Он је истакао да је таквом имплементацијом до те мере извитоперен Дејтонски споразум да су поједина поглавља бесмислена јер се више немају на шта применити. Навео је да су најочитији пример војни аспекти споразума, који данас суштински немају на шта да буду примењени јер подразумевају постојање три војске у БиХ.

„Очито је да су Бошњаци подржани ОХР-ом и страним фактором третирали Дејтонски мировни споразум као прелазно решење на путу централизације БиХ путем његовог изигравања, док су Срби, Хрвати, Република Српска с добром вером приступили том споразуму”, сматра Тегелтија и истиче да је повратак у оквире Дејтонског споразума нужан да би БиХ могла бити функционална земља.

Душанка Станишић, Политика