Рођен је 13. маја 1851. године, био је један је од најбољих српских реалиста. Права је завршио у Београду а медицину у Берлину. Написао је само девет приповедака, а једна од њих - "Швабица" - фрагментарно је сачувана. Мада обележене патријархалним погледима на живот, његове приповетке - сажете, с веома снажном унутрашњом драматиком - имају класичну вредност. Преводио је руске писце Николаја Гогоља и Алексеја Писемског, руског књижевног теоретичара Николаја Чернишевског, као и француског писца Ежена Сркриба (Eugene Scribe).
Као лекар, учествовао је у организацији санитета у Србији и објавио 54 рада у стручним медицинским часописима, од којих неки имају изузетан значај.
Остала дела: "Први пут с оцем на јутрење", "Све ће то народ позлатити", "Ветар", "На бунару", "Школска икона", "Он зна све", "У добри час хајдуци", "Вертер".