Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Скупштина је одржана 13. маја 1848. године уз представнике 175 црквених општина војвођанских епархија, заједно с делегатима из Србије, изабрала је у Сремским Карловцима митрополита Јосифа Рајачића за партијарха, а пуковника Стевана Шупљикца за војводу. Скупштина је истакла и право Срба у Аустрији и Угарској на аутономни политички и културни развој, а 15. маја прогласила је Српску Војводину, која је обухватала Срем, Војну Крајину у Срему, Барању и Бачку с бечејским и шајкашким окрузима и Банат с Војном Крајином и кикиндским округом. Прокламован је савез Српске Војводине са Славонијом, Хрватском и Далмацијом.

Аустријска и мађарска влада прогласиле су одлуке Мајске скупштине незаконитим, али је аустријски устав од 4. марта 1849. потврдио оснивање Српске Војводине и Тамишког Баната, у које су укључени Бодрошка, Торонталска, Тамишка и Крашовска жупанија и Румски и Илочки округ Сремске жупаније. Војводина је добила статус посебне управне територије, а аустријски цар добио је титулу великог војводе. Аустрија је 27. децембра 1860. укинула Српску Војводину и прикључила је Угарској.