Све особе на редукционим дијетама желе дужи осећај ситости. Кора воћа и поврћа може утицати и на смањење осећаја глади. Разлог је висок садржај влакана у кори. Свеже воће и поврће може садржати до једне трећине више влакана пре уклањања спољних слојева.

Влакна служе и као храна за пробиотске бактерије које живе у нашим цревима. Кад се ове бактерије хране влакнима, оне производе кратколанчане масне киселине, за које се сматра да додатно појачавају осећај ситости.

Воће и поврће, нарочито њихови спољашњи делови, садрже антиоксидансе чија је главна функција борба против нестабилних молекула познатих као слободни радикали. Кад ниво слободних радикала постане превисок, они могу изазвати оксидативни стрес, који на крају може наштетити ћелијама и потенцијално повећати ризик од срчаних обољења, одређених врста карцинома, Алцхајмерове болести…

Корa воћа и поврћа, попут ананаса, банане, диње, авокада, лука и целера, може имати чврсту текстуру коју је тешко жвакати и пробавити. Таква кора се генерално не једе. И код агрума је потребно уклонити кору. Намирнице које можемо јести неољуштене су јабуке, кајсије, бобичасто воће, шаргарепа, тиквице…

Пестициди се могу наћи на конвенционално гајеном воћу и поврћу, највише их има на кори. Зато се све воће и поврће мора добро опрати, а неко мора и да се огули. Прање је добар начин да се решите остатака пестицида који су на површини коре. Међутим, гуљење је најбољи начин за уклањање пестицида који су продрли дубље у кожу воћа и поврћа.

Према недавним истраживањима, 41 одсто остатака пестицида пронађених на плодовима уклања се прањем водом, док се и дупло више више уклања љуштењем.

Јасна Вујичић, нутрициониста

www.nadijeti.com