Наставља, наводећи да инсистира да се пацијенти са артритисом лече у установама које су за то предвиђене.
„Битно је да се пацијенти адекватно лече, у специјализованим установама, да не пустимо болест да иде својим током, да би покушали да постигнемо терапијски циљ а то је ремисија болести. Ако се артритис препозна на време, за пет година нити један болесник не одлази у пензију због инвалидитета.“

Ипак, петина оболелих не постигне ремисију а др Остојић упозорава и на пропратне проблеме са којима се оболели од артритиса суочавају.

„Пацијенти, чак и они који су у ремисији, имају хроничне болове, велики број има хронични замор, проблеме са спавањем, синдром немирних ногу и многе друге проблеме, као депресију. Око 70 посто оболелих има симптоме депресивности“, истиче стручњак.

Доктор Предраг Остојић осврнуо се на реинтеграцију оболелих од артритиса у систем и на подршку и разумевање које треба да добију од послодаваца.

„Нису нам важни само пацијенти ограничене радне способности, већ и они који и даље раде. Апелујем да послодавци покажу разумевање јер и оболели који су у ремисији имају смањену продуктивност, од 10 до чак 50 процената“.

На самом крају, доктор је истакао чињеницу да од ове болести не оболевају само радно способни, него и деца.

„У Србији од артритиса болује 2000 деце. Код њих се примењују исти лекови као и код одраслих а најбољи савет даје специјалиста физикалне медицине, односно рехабилитације. Постоји удружење родитеља деце оболеле од артритиса и потребно је да се сви они реинтегришу у систем“, закључује доктор Остојић.

Истраживања су показала да је један од најбољих третмана у борби против артритиса - редовна физичка активност. Без обзира да ли сте физички активни или не, тело јасно шаље сигнал да нешто није у реду. Као и код свих болести, и код артритиса је јако битно препознати тај сигнал на време.

Димитрије Петровић, Данас