Лежишта злата будућег рудника „Потај Чука–Тисница“ налазе се у југоисточном делу општине Жагубица, а истражни простор обухвата и југозападни део општине Мајданпек, наводи се у плану. Конкретно, просторни план обухвата делове жагубичке катастарске општине Лазница село, Лазница Селиште и Жагубица, а у Мајданпеку Јасиково и Лесково. Укупна површина обухваћена планом износи око 292 км2, пише Бизнис.рс.

Злато ће се експлоатисати у периоду до седам година

Експлоатација лежишта ће трајати седам година. Предвиђено је да се руда злата експлоатише путем површинских копова, а прерада оксидне руде, ради добијања злата вршиће се методом лужења. После истека седмогодишњег периода експлоатације, годину дана ће трајати затварање рудника и рекултивација.

Комплекс рудника ће садржати, поред копова и постројења за лужење на гомили, постројења за дробљење и агломерацију, АДР постројење, одлагалишта јаловине из копова, интерну и јавну инфраструктуру и друге пратеће објекте, преноси Екапија.

Како се подсећа у плану, Avala Resources има одобрење за геолошка истраживања на истражном простору Потај Чука –Тисница, на основу кога су у периоду од 2010. до 2017. године обављена обимна геолошка истраживања овог простора.

Процењено је да има 19,2 Мт (мегатона) вероватних резерви са средњим садржајем злата од 1,07 г/т. На основу резултата истраживања, планирана производња канадске компаније је прерада 2,5 мегатона годишње, са средњим садржајем злата од 1,07 г/т и укупним искоришћењем злата од 84,9 одсто за оксидни 71,8 одсто за прелазни тип руде.

Прерада руде биће реализована у две фазе: 9,9 Мт у фази 1, и 9,3 Мт у фази 2, што чини укупно 19,2 Мт прерађене руде током животног века рудника од седам година.

У плану се наводи и да процес лужења (испирања) укључује стварање комплекса злата и цијанида и употребу активног угљеника за везивање комплекса злата.

„Према доступним изворима, употреба цијанида у екстракцији злата и његовој преради код издвајања из руде, најчешће је примењиван метод у рудницима Европе. Објекти рудника злата који користе методу лужења цијанидом а налазе се близу или релативно близу стамбених подручја широм Европе су, на пример, рудник Фаболиден у Шведској, Пахтаваара у Финској, Омагх у Ирској, затим балкански и рудници у Турској. На глобалном нивоу, употреба цијанида у индустрији племенитих метала примењује се у 400 постројења за прераду у свету, од којих је већина рудника са применом високе технологије и налазе се већим делом у напредним земљама као што су САД, Шведска, Финска, Аустралија и Канада“, наводи се у плану.

Додаје се да савремена технологија користи цијанид за производњу племенитих метала искључиво у затвореном систему, као и да се читав процес екстракције континуирано и у потпуности прати дигитално.

“ЕУ овакав производни процес сматра најбољом доступном техником, са врло строгим стандардима за производни круг и постројења за лужење”, стоји у документу.

Када је реч о одлагалиштима за јаловину, наводи се да текући радови на испитивању киселости јаловине показују да за мање од десет одсто узоркованог материјала постоји вероватноћа за стварање киселине.

“За јаловину која ствара киселину неопходна је обложена подлога, а отицање воде захтева хемијску обраду пре испуштања у околину. Одлагалиште за јаловину на Брду Бигар биће уређено тако да се у њега може сместити до седам мегатона јаловине која ствара киселину. Постројење на Брду Бигар се може проширити како би евентуално у будућности могло да опслужује и постројење за прераду сулфидног типа руде, које није актуелно у овој фази развоја рудника. Део одлагалишта за јаловину на Брду Бигар, Коркану и Западном Коркану која немају потенцијал да стварају киселину, планирана су као конвенционална необложена постројења” каже се у нацрту просторног плана.

Иначе, у мају је Министарство донело одлуку да ће се за просторни план подручја посебне намене експлоатације злата на истражном подручју Потај Чука – Тисница радити Стратешка процена утицаја на животну средину. Наводи се и да је експлоатација и прерада рудних резерви из лежишта Потај Чука-Тисница од интереса за целокупни развој Србије, а нарочито за подручја Жагубице и Мајданпека.

До локације будућег рудника може се доћи регионалним асфалтним путевима између Бора, Жагубице, Крепољина и Злота. Ово подручје је преко Бора повезано са Зајечаром и Параћином, а преко Жагубице са Пожаревцем (и са Београдом).

Према ранијим најавама, почетна инвестиција у овај рудник износила би 136 мил УСД.

Агенције