Поново изабрани премијер Џастин Трудо надао се да ће, расписивањем превремених избора, успети да освоји парламентарну већину, али резултатима може бити и разочаран. После кампање која је трајала 36 дана, дилема о неопходности одржавања избора у време када прети нови епидемијски талас, и уз малу излазност бирача, све је завршено са бројем посланичких места који се минимално разликује од стања пре распуштања Парламента.

Ипак, либерал Трудо освојио је довољно места за формирање мањинске владе, и за наставак већ започетих напора за излазак из пандемијске кризе. У свом говору по сазнавању резултата, Трудо је приметио да су Канађани гласовима све послали натраг на посао који води ка изласку из пандемије и ка бољим данима, и најавио да су он и његов тим спремни да се ухвате у коштац са свиме што предстоји.

И конзервативци су отприлике остали на своме, будући да су освојили свега два места мање него на претходним изборима. Лидер Ерин О’Тул одмах је најавио да нема намеру да се повлачи, већ да намерава да припреми странку да се одазове и наредном Трудоовом позиву на изборе, када год до њега дође. Он наглашава да својом активношћу жели да привуче пажњу што више грађана ка конзервативцима.

Ни Џагмит Синг не планира да поднесе оставку. Уз једно од водећих предизборних обећања о већим порезима за супер богате, Синг је своју кампању усмерио ка млађим бирачима. Био је веома активан на друштвеним мрежама, посебно на ТикТоку, као једини лидер са налогом на платформи коју користе углавном млађи од 30 година.

Лидерка Зелене странке Анами Пол ни у трећем покушају успела да уђе у законодавно тело, па су све извесније претпоставке да се њена лидерска фотеља заљуљала. Признала је да је разочарана резултатима, али да је поносна на све што је учињено у кампањи.

Своје место у Парламенту нису добили ни лидер Народне странке Максим Берније, а ни његова странка, иако им је скоро троструко повећана подршка бирача.