Захваљујући снимцима непознатих аутора, цела Србија зна како је протекло весеље испод шатре у Рајићима. Ко зна, можда се у Твитеру после ових сцена и предомисле и скину ознаку да Информер „сарађује са Владом Србије“. Чуј сарађује, па њихов газда је за актуелну власт, читај председника, скоро важнији од неких чланова Владе. Уосталом, има ли иједан министар који је послао сина у војску а још да му је председник државе дошао на испраћај? Не знам једино да ли је ономад Александар Вулин правио испраћај када је ишао на 15-дневну обуку и да ли му је Вучић био на испраћају. Ех, да је Тома Мона тада био министар не бисмо живели у незнању. 

Кад смо већ код Вулина, друштвеним мрежама кружи снимак испод друге шатре, на Мањачи, како певач Гоци бенда за „најјачег и најбољег министра у Србији“ и Милорада Додика пева: „Неће Гара да прими вакцину, не признаје светску медицину“… Хм, да ли је то баш права песма у тренутку кад је број оболелих поново премашио 2.000? Дачић није био на Мањачи, па су се микрофона дохватили и Додик и Вулин. Али, ако је неко помислио да се српски званичници проводе, грдно се варају. Они вредно раде. Обилазе радове, регион, бираче… А опозиција се жали да су у последње време хиљаде држављана Републике Српске посталe званично Београђани, који ће имати право гласа на београдским изборима 2022. Па после нека неко каже да нико ништа у Србији не ради.

А ради и повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Он је, како НИН сазнаје, наложио Градској управи Београда да одговори на жалбе, које су још 4. септембра 2020. поднели професори Филозофског факултета Дубравка Стојановић, Саша Брајовић, Милан Вукомановић и Огњен Радоњић, захтевајући да се јавно саопшти спецификација свих трошкова који обухватају целокупни процес конкурса, израде, транспорта и постављања споменика Стефану Немањи, имена предузећа и појединаца који су били ангажовани и извор финансирања свих трошкова. После овако сроченог писма повереника, неко би могао помислити да ће истина ускоро изаћи на видело. Нажалост, неће. Повереник је, наиме, само форме ради наложио Градској управи да поменутим професорима пошаље исто обавештење, које је још у новембру 2020. (?!) послао једном од пет потписника тог захтева, професору Ненаду Макуљевићу, а остале - заборавио. Тако ће ускоро и остали потписници сазнати оно што сви о споменику Стефану Немањи већ знамо - да су његова цена и ко ће да је плати, одлуком Владе Србије 2018. проглашени за тајну, са ознаком „поверљиво“, до 2023. До тада ће бити завршени и сви избори, а после њих, кога брига за цену. Тим пре што већ знамо да ће све то да плате грађани који нису ни јели, ни пили.

НиН, Милан Ћулибрк