Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Историчар Ловро Краљ, докторанд на Централном европском универзитету у Будимпешти/Бечу и колега Емил Кјерте, докторанд са Универзитета Кларк у САД, реаговали су на текст из „Џерузалем поста” Дејвида Голдмана, у којем се, између осталог, тврди да је број жртава у усташком логору Јасеновац био између 2.500 и 4.500, и да Србија нема доказе да их је било више.

У тексту „Ово срамотно исмевање холокауста мора одмах да престане” Голдман исмева и омаловажава хрватског историчара Иву Голдштајна, који је одмах одговорио у тексту под називом „Колаж лажи” објављеном на порталу „Џерузалем поста”, који се касније извинио због текста.

Краљ и Кјерте кажу да „Хрватска има један од највећих проблема са историјским ревионизмом у ЕУ и то није новост”, објављено је на сајту faktograf.hr. „Међутим, догађаји у посљедњих неколико дана откривају да се дисторзија холокауста и геноцида против Срба не налази искључиво на периферији медијске и академске заједнице, већ се убрзано шири 'мејнстримом'“.

Они подсећају да се текст од 15. августа убрзо проширио медијским простором, па су га пренели бројни хрватски и медији из БиХ. „Чак су и саборски заступници као Марко Милановић Литра, представника Хрватских суверениста, искористили чланак како би утврдили да 'Џерузалем пост' раскринкава све лажи и обмане српско-југословенског медијског првоборца и модерног хероја југоносталгичарских удружења и политичких истомишљеника, Иве Голдштајна. И виши научни сарадник с Хрватског института за историју, Марио Јареб, поздравио је текст јер 'отвара могућност трезног и на изворима утемељеног истраживања јасеновачке проблематике'“, каже се у тексту двојице историчара. Они наводе да, када би се радило о озбиљном чланку који проблематизује „исмејавање Холокауста”, као што наслов имплицира, тада би се ангажман медија, политичке и академске сцене могао поздравити. „Међутим, овај случај биће уписан као једна од најмрачнијих страница хрватске уређивачке и новинарске политике у подручју политике сећања и суочавања с прошлошћу холокауста и геноцида у НДХ”, каже се у тексту.

Историчару оцењују да се ради о тешком неуспеху уредника и новинара да верификују кредибилитет аутора и садржај текста који се пласира у јавност.„Аутор чланка, 'Дејвид Голдман', представљен је читаоцима 'Џерузалем поста' као 'аустралијски писац, слободни новинар и директор странице thegoldmanreport.org'. 'Голдманова' страница уопште није доступна јавности и нисмо јој могли приступити последњих дана. Име власника домена је скривено, док је адреса регистрована у Торонту. Фејсбук и Твитер профил на 'Голдманово' име направљени су први пут 4. маја 2020. године. Запослени у Музеју жртава геноцида упозоравају да постоје индиције да је 'Голдман' вероватно добро осмишљени, али и измишљени, дигитални идентитет, у сврху пласирања негативног ревизионизма и дисторзије холокауста. У сваком случају, 'Голдман' нема никаквих стручних референци у подручју историје Холокауста и геноцида у НДХ”, наводе аутори.

Краљ и Кјерте додају да су „Џерузалем пост”, као и други медији који су пренели вест, дозволили да у медијском простору „Дејвид Голдман” тешко критикује Голдштајна, оптужује га за „антисемитизам и само-мржњу”. „Свој напад на Голдштајна, 'Голдман' конструише око реченице коју је овај наводно изрекао у емисији 'Недјељом у 2', 2018. године. У цитираној реченици, 'Голдман' наводи да је Голдштајн рекао да је 'у априлу 1945, Хитлер авионским путем послао специјалне стројеве у Јасеновац. Те машине користиле су се за уништење костију које су преостале”, наводе Краљ и Кјерте.

Међутим, наглашавају аутори, Голдштајн је погрешно цитиран и нико из „Џерузалем поста”, али ни из других медија који су пренели вест, није проверио да ли се ради ли се о исправном цитату, додавши прецизно да Голдштајн нигде не спомиње „летење”, „авионе”, „Хитлера”, нити „специјалне” дробилице као што му „Голдман” убацује. „'Голдман' инсистира да у Јасеновцу није страдало више од 'неколико хиљада људи', па темељи свој закључак на томе да не постоје форензички докази, у смислу посмртних остатака жртава који би оправдали службени поименични попис Јасеновачког спомен подручја према којем је у логору страдало барем 83.145 особа”, објашњавају аутори. 

Они истичу да кључни аргумент на који се ослања 'Голдман', али и многи други хрватски ревизионисти, негационисти и дисторзионисти, јесте питање материјалних остатака жртава страдалих у јасеновачком логору.„Често игнорирају чињеницу да постоји читав низ доказа да су усташе пред крај рата, као и сами нацисти, подузели читав низ радњи како би избрисали трагове својих злочина почињених током Другог светског рата”, кажу Краљ и Кјерте.”

Они наводе, између осталог да, према преживелом јасеновачком логорашу, Јакову Финцију, затвореници су „ископали кости оних лешева, који су преко Саве биле закопани од 1941. па даље, па су их палили на ломачи. У томе нас је поткрепљивала чињеница што су усташе тих дана пребацивали преко Саве бачве бензина и нафте, те веће количине угља, као и чињеница, што смо по диму, када би ветар дунуо к нама, преко Саве осећали мирис изгорелих костију.” „Голдманова” тврдња да је Јасеновац „проблематичан логор” чија интеграција у историју холокауста „дозвољава контаминацију историје холокауста” није само напад на Иву Голдштајна, већ на читаву научну, односно историографску заједницу која се бави историјом Јасеновца, холокауста и геноцида на подручју НДХ, наводи се у тексту Краља и Кјерте.

Брза реакција Дејана Ристића, директора Музеја жртава геноцида, чији је одговор 'Голдману' објављен у „Џерузалем посту”, резултирала је уклањањем 'Голдмановог' чланка, објашњавају аутори.„Случај 'Голдман' зато указује на вишеслојни проблем у превенцији ширења негационизма и дисторзије холокауста и геноцида у Републици Хрватској. Поткопавањем историје Јасеновца настоји да се доведе у питање читава геноцидна политика усташког режима. Фокус на ревизију Јасеновца указује на проблем политике сећања на холокауст и геноцид против Срба у НДХ, а то је мањак комеморативних пракси усмерен на друга места страдања диљем НДХ. Чињеница је да је мање од половице свих јеврејских жртава у НДХ убијено у Јасеновцу; остали су убијени на бројним другим стратиштима која често остају заборављена у јавности”, наглашавају аутори.

Докторанди додају да је „готово стотину хиљада Срба убијено широм НДХ пре него што је Јасеновац профункционисао као логор смрти”. „Искључиви фокус на Јасеновац као место страдања допушта ревизионистима фокус на једно место у нади да ће креирањем дезинформација о логору довести у питање све злочине у НДХ”.

Они подсећају да Хрватска, на чијој је територији успостављен један од само три потпуно фашистичких режима у европској историји, нема ни један истраживачки или едукацијски центар посвећен историји фашизма. „Исто тако не постоји ниједан сличан центар или катедра посвећена историји холокауста и геноцида, иако је уз Румунију и Немачку, НДХ једина земља у Еуропи која је аутономно покренула убијање властитих јеврејских грађана на својој територији”, наводи се.

Аргументи да Хрватској није потребна додатна инфраструктура за истраживање и едукацију о фашизму, холокаусту и геноциду, јер се може обрадити кроз постојеће институте и програме, промашена је, оцењују аутори. „На седам одсека за историју у Хрватској, ниједан не спроводи системско и континуирано образовање о студијама холокауста, геноцида и фашизма као посебним темама. Према доступним информацијама, последњи докторат о холокаусту у НДХ на хрватском универзитету (у Загребу) објављен је пре 15 година”, указују аутори.

Историчари, који се баве историјом фашизма и Јасеновца, закључују да у Хрватској не постоји систем за истраживање и едукацију о историји фашизма, холокауста и геноцида, а последично нема ни организованог система за борбу против ревизионизма и дисторзије. „Докле год је тако, неподношљива лакоћа ширења лажних вести наставиће се. Стога не треба да нас чуди да је случај 'Голдман' тек почетак инвазије ревизионизма и дисторзије у политички и медијски 'мејнстрим'“, закључују Краљ и Кјерте.

Танјуг