„Када смо помислили, ипак су овчице и јагањци спасени, онда су опет дошли вукови, љути и расрђени што су њихова недела откривена и онда су њихове беле кости минирали. И није ни то било довољно, него су их настојали затрпати нечистоћом и смећем, а пастира ниоткуда. Онда је Бог, пастир добри, учинио да након свега тога сиђе ова црква на те кости и да их васкрсне и покаже да стари олињали вук мора да умре.

Стари олињали вук, који је у овом случају симбол смрти и онај који доноси смрт, овде више нема шта да тражи. Смрт овде више нема никаквог удела. Ове овчице су спашене и зато су оне свете и зато су тако беле и чисте, јер су се више пута у својој крви окупале, више пута страдале и показале да време које је протекло није ништа страшно ако на крају дође пастир добри“, рекао је владика Григорије. Он је подсетио да и данас људи треба да иду са свешћу у свет да су овце које иду међу вукове, са свешћу да није довољно да буду само безазлени, него да буду и мудри, са свешћу да је могуће да брат устане на брата и отац на сина, и деца на родитеље и да се толико избезуме да постану вукови.

„Да увек пазимо и чувамо се. Јер може читава једна заједница и читав један народ да упадне у обману, како смо ми једном… И у нашем народу има и белих и црних вукова, а и у другим народима има и јагањаца и оваца. Зато је важно да на овом месту светом, месту светлом, месту покајања и месту васкрсења увек славимо победу невиних и чистих, чега су симбол јагањци и овце, над крволочним и злим, чега су симбол вукови“, закључио је владика Григорије.

Владика Григорије, који је са свештенством изградио храм у Пребиловцима, пожелео је да Бог да да деца расту и људи се окупљају на овом огњишту на коме греје благодат Светих мученичких костију.

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије рекао је да кости мученика јављају спасење, вВаскрсење и благодат Божију.

„Данас је вишеструка радост. Радују се и Пребиловачки мученици са нама. Радује се и владика Атанасије који је био на првом обретењу моштију Пребиловачких мученика заједно са патријархом Павлом. Ту нам је и владика Григорије који је најзасужнији да се овај сада храм овде налази“, рекао је владика Димитрије.

Владика Димитрије је рекао да хришћани увек треба да устрају у животу, да су ту сузе, зној и напор, али да изнад свега треба бити отвореност за благодат Божију.

Пребиловци код Чапљине симбол су страдања српског народа на тим просторима.

У том селу су 1941. година страдале целе породице. Усташе су убиле и бациле у јаму у Шурманцима више од 850 Пребиловчана, највише жена и деце. Овај злочин је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране.

Откопавање 13 јама почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене поред храма у Пребиловцима. То место је спаљено и у јуну 1992. године, када су током офанзиве „Чагаљ“ припадници ХОС-а и ХВО-а упали у село када је и минирана спомен-костурница.

По повратку Срба у Пребиловце после 2000. године, остаци костију Пребиловачких жртава су сакупљени и сахрањени у обновљеној крипти Храма Васкрсења Христовог.

Срна