Има један податак за Гиниса - Александар Вучић се директно обраћао грађанима двадесет и девет пута током једног месеца. За то време о опозиционим партијама извештавало се у секундама и то углавном негативaн
За постизање конкретног договора у дијалогу о унапређењу изборних услова, најбоље би било, закључио је Александар Шапић, новопечени потпредседник Главног одбора СНС, да опозиција јасно каже чега то данас нема, а било га је раније. Јер, њему се чини да су данас неке ствари значајно промењене набоље у односу на претходне године.
За мене тако и даље остаје дилема: да ли представници власти стварно не виде какво је стање у Србији или се само праве да не виде? Односно, да парафразирам Аптона Синклера, да ли је могуће натерати човека да нешто схвати ако му интерес зависи од тога да не схвати? Уз подразумевајући цинизам, ипак, сложила бих се са Шапићем. Данас, заиста, има свега више него раније. Штавише, од обиља све претиче, пребацује и кипи. На пример, протекле изборе бојкотовао је део опозиције која је била незадовољна јер нису постојали елементарни услови за њихово одржавање. Годину дана касније, опозиционе политичке партије су још незадовољније, изборни услови су још минималнији, а уместо једног имамо сада два дијалога о изборним условима на „два колосека“, са представницима Европског парламента и без њих. Не оскудева се ни у атмосфери линча. Напротив, медијски и политички стрељачки одреди репетирају сва оружја која су им на располагању, пребацујући норму и доказујући приврженост и лојалност председнику државе. Мржња, понижавање и напади на политичке противнике такође добијају на убрзању.
У томе се нарочито истакао српски парламент, који је фактички претворен у казнену експедицију, у судилиште за политичке противнике, независне медије, организације цивилног друштва и све јавне личности које се усуде да изнесу критичко мишљење о актуелној власти. Парламент је постао место на коме за свако неслагање одмах стиже осуда, освета, казна или одмазда. И заиста је постигао рекорде какви нису забележени у српском парламентаризму, до сада. Рецимо, само током пролећног заседања Народне скупштине, по истраживању Отвореног парламента, Александар Вучић, председник Србије, поменут је чак 2.569 пута. Цитиране су његове мудре мисли, позивало се на његове оцене, хваљени су његови успеси и доприноси, доказивало се како је он спасилац и како нико пре њега у историји није толико градио и толико се борио за српски народ. У народном представништву заокружена је политика у којој парламент уместо да обавља законодавну и надзорну улогу, пре свега има функцију да гради култ председника државе, који једини мисли и ради, а остали има само да га слепо подржавају и како доликује обожавају. Нешто мало мање од Вучића, народни посланици су спомињали и лидера опозиције Драгана Ђиласа, 2.423 пута. Додуше, као лопова, сецикесу, издајника и онога који хоће на силу да дође на власт да би поново крао.
Мониторинг медија организације ЦРТА показао је и да су јавни сервиси и приватне телевизије са националном фреквенцијом радили пуном паром. Заступљеност владајућих партија у централним информативним емисијама у јуну достигла је чак 94 одсто времена, за проценат више него прошле године. А педесет одсто времена у централном информативном програму телевизија са националном покривеношћу било је посвећено председнику Александру Вучићу. Требало је, наравно, покрити његову огромну хиперактивност која је, парадоксално, појачана нарочито након последњих избора. Све те његове редовне и ванредне активности, редовне и ванредне конференције за медије, редовна и ванредна обраћања, редовне и ванредне целовечерње интервјуе и гостовања… Доминантан положај Александра Вучића у медијима организација ЦРТА је, управо, илустровала количином његових директних медијских обраћања. Има један податак за Гиниса - током марта и маја Александар Вучић се директно обраћао грађанима готово свакодневно, двадесет и девет пута током једног месеца. За то време о опозиционим партијама извештавало се у секундама, и то углавном негативно.
И, шта оно рече Шапић, да опозиција јасно каже чега то данас нема, а било га је раније. Свега има, Шапићу, данас и напретек. Више него што га је икада било.
Отишли су европарламентарци, опозиција и власт се спремају на нове рунде дијалога. Треба решити енигму како ненормалну стварност превести у нормалне изборне услове. А време цури. Пешчани сат је у рукама Александра Вучића. И то је део стратегије.
Весна Малишић, НиН
Ауторска права Радио Оаза 2026