Фронтмен групе Кербер, Горан Шепа Гале рекао је да је у тренутку када бенд слави 40 година постојања, најпоноснији на његово дуго трајање и песме које су направили.

„Никоме у бенду није падало на памет да ћемо толико трајати, у то време имати толико година, па је много... Поносим се оданошћу наше публике. Могли смо још пуно тога да урадимо, али шта бисмо онда радили у времену које је пред нама?”, изјавио је Шепа.

Кербер су у Нишу основали 1981. Шепа, гитариста Томислав Николић, клавијатуриста Бранислав Божиновић, бубњар Зоран Стаменковић и басиста Зоран Мадић, а њихов први наступ у новембру те године у Музичком клубу у Нишу певачу је „остао истетовиран у мозгу”.

„Када умиреш, сећаш се те свирке. Еуфорија, препуна сала која пева, а ми никад ближи Богу, аплауз, зној, сузе... После тога смо имали велики број концерата за памћење. Испуњавали смо своје снове и одрастали са својом све већом публиком. Много је концерата којих се сада присећам, па не би било фер да уопште почнем са набрајањем”, рекао је Шепа.

Са првог албума бенда „Небо је мало за све” (1983) издвојиле су се насловна и песма „Мезимац”, а Шепа се присећа да је његов продуцент Гордон Раули, басиста британског бенда Најтвинг, тада рекао за Кербер: „Дуго ће трајати овај бенд”.

Кербер је, уз неке измене поставе, наставио да ниже албуме „Ратне игре” (1985), „Сеобе” (1986), „Људи и богови” (1988), „Пета страна света” (1990), са којих су били хитови „Боље да сам друге љубио”, „Ратне игре”, „Кад љубав изда”, „Још само ову ноћ ми дај” и други.