Настала је у даху, стихови су просто навирали, па занет том музиком и атмосфером готово да сам ускликнуо „зауставите Дунав и казаљке старе, ово је песма моја и река моје наде“. Тако је настао и наслов, будући да је тај оркестар и тада имао осам чланова, баш као и данас – објашњава за „Политику” Ратко Шоћ, који је своје стихове касније преточио и у слику „Зауставите Дунав“, а управо је привео крају и рад на триптиху „Осам тамбураша“, специјално за предстојећу изложбу поводом његове јубиларне педесете годишњице сликарског рада.
И песма и слике инспирисане Дунавом, као и Петроварадинским ноћима и звуцима тамбурице, део су Шоћеве уметничке личности и раскошног духовног наслеђа понетог из родног краја. Средњу уметничку школу завршио је у Херцег Новом и стицао и усавршавао сликарско умеће на примерима Петра Лубарде, Мила Милуновића и Дада Ђурића, друговао је повремено и са Данилом Кишом, али и са многим другим великанима ликовног и књижевног стваралаштва на просторима некадашње Југославије. Дипломирао је у међувремену на Академији ликовних уметности у Новом Саду, боравио на студијском усавршавању у Риму и Мадриду, излагао у земљи и иностранству, добијао значајне стручне награде и признања, а по свим досадашњим оценама критике и публике, оставио је снажан траг у сликарству друге половине прошлог века, не само у Србији већ и знатно шире.
П. Копривица