Две године касније тражила је помиловање. У молби је навела да је током рата у свом стану крила Кочу Поповића и Самуила Пијаде, брата од стрица Моше Пијаде. На крају је замолила допуштење да се врати глуми, како не би живела од туђе милостиње. Министар правосуђа Србије др Душан Братић предложио је да јој се казна смањи, износећи, између осталог, и да је „оптужена већ годинама безопасна по друштво”. Лета 1947. године посетио ју је колега Миливоје Живановић и рекао да јој је све опроштено. Умрла је три дана касније. Споменик најпознатијој „госпођи министарки” нису подигли ни држава, ни позориште већ служавка Магда, којој је оставила скромно наследство.
Законом о рехабилитацији уређено је рехабилитовање лица која су са и без судске или административне одлуке, из политичких или идеолошких разлога убијена, ухапшена или лишена неких других права од 6. априла 1941. године до дана ступања на снагу овог закона, а имали су пребивалиште на територији Републике Србије. Захтев за рехабилитацију може да поднесе свако заинтересовано физичко или правно лице, а право на његово подношење не застарева.
– Поднети захтев мора да садржи личне податке лица чија се рехабилитација захтева и доказе о његовој оправданости. Уколико подносилац није у могућности то да уради, уз захтев подноси опис прогона или насиља са подацима који могу да послуже за ближу идентификацију жртве и догађаја. Пре одлучивања о захтеву , суд прибавља потребна документа и податке од надлежних државних органа и организација, који су дужни да их на захтев суда доставе у року од 60 дана – рекла је раније Ивана Рамић, портпарол Окружног суда у Београду.

Рехабилитована лица се, према Закону сматрају неосуђиваним, а право на накнаду штете и повраћај конфисковане имовине биће уређено посебним законом.
Поступак за рехабилитацију подноси се Окружном суду на чијој територији подносилац захтева има пребивалиште или на чијој територији је извршен прогон или неправда. О захтеву одлучује веће од троје судија у јавном поступку који је ослобођен трошкова и такси.
Рехабилитован и Борислав Пекић
Окружни суд у Београду рехабилитовао је и покојног Борислава Пекића, истакнутог књижевника и драмског писца. После истраге која је трајала само шест месеци, у којој је окривљени Пекић први пут видео свог адвоката Бору Радовића, пет минута пре изрицања пресуде, Окружни суд у Београду је 14. маја 1949. године донео пресуду којом је Пекића осудио на десетогодишњу робију и на губитак грађанских права и конфискацију имовине. Јавни тужилац уложио је жалбу на пресуду коју је Врховни суд уважио, па је пресудом од 20. јула 1949. године преиначио првостепену пресуду, тако што је окривљеном Пекићу повећао затворску казну на 15 година. Пекић је био у затвору у Сремској Митровици да би, по добијању туберкулозе, био премештен у затвор у Ниш. Помилован је после четири године проведене у затвору. Умро је 2. јула 1992. године у Лондону.
M. Д.