Европско првенство у фудбалу је спектакуларно. Уживајте, људи, у фудбалу, у утакмицама, головима, потезима, мајсторијама светских звезда. Ваљда и ови наши репрезентативци, и они који воде Савез, односно они који руководе државом а који су поставили ове, имају ТВ Нова, ХРТ 2, па гледају шампионат и како се бори за своју земљу, грб, заставу, химну, народ... Остало је још девет мечева, врхунских, не сумњамо. Да ови наши још мало виде и чују како се то ради.

Ако се не слажете са горњом констатацијом онда вас ни доњи део текста нече занимати. А за оне који знају и признају да је Србија трећа европска лига, у рангу Луксембурга, Словеније, Кипра... можда за нијансу боља од Сан Марина, Лихтенштајна, Андоре, знајте да је Шкотска, најслабија репрезентација на шампионату, избацила Србију у баражу. Све друго је прекрајање ове наше тужне фудбалске историје.

Или што би у оном вицу по друштвеним мрежама, Александар Коларов једном саиграчу из одбране рекао:

- Брате, ми 21 годину нисмо примили гол на Европском првенству!

Нисмо, јер нисмо ни играли, последњи пут је то било под именом Југославија 2000. Чекаћемо још три. А све док су нам Кокезе, Крстајићи и остали Вучићеви поданици на селекторској клупи или у фотељи - спаса нам нема! А фудбалски смо већ одавно пропали.

Па погледајте Данце, Италијане, Хрвате, Велшане... Како само певају химну, како се боре за свој национални тим, колико воле државу. Колико их навијача прати.

Тако да, момци, а и ви из Фудбалског савеза и из ове власти која вас је ту поставила, даљински у руке, ТВ и гледајте. Креће четвртфинале! Па полуфинале. И Финале.

Вас тамо бити неће, можда је и боље.

Игор Велимировић, Директно.рс