После три године опструкције, неразумевања и антикампање вођене против мене, није ми више могуће лојално и стрпљиво трпети нападе оних који се у заштиту животне средине најмање разумеју, покушавајући да неистинито и манупулисањем задобију још један мизерни политикантски поен.

Са друге стране, све време наша јавност и грађани добро знају шта је у ствари истина, ко је одувек на страни заштите а ко не. Ко говори истину – а ко не, шта је морално а шта не.

Понављам годинама - Екологија није и не сме бити дневно-политичка тема јер се ради о питању наших живота.

Да ли се то министарка Михајловић самопрозива или заменом теза покушава да збуни јавност Србије када о узроцима проблема минихидроелектрана и забрани њихове градње каже:

„Претходни министар заштите животне средине и још неки људи који су се бавили реализацијом малих хидроелектрана довели су нас у ситуацију да те МХЕ буду реализоване на начине који нису били адекватни, нити су били у складу са законом…И ми смо сада одреаговали и забранили МХЕ“…

Питам јавно министарку Михајловић - које сам то МХЕ ја реализовао? Зашто не наведе имена тих „још неких људи“? Јесу ли то они којима је још 2013. године као министарка енергетике, развоја и заштите животне средине, омогућила давање 293 локације за градњу МХЕ? Да ли је то било друштвено одговорно и еколошки адекватно поступање према природном благу Србије које је било у њеном ресору?

И зашто је као министарка грађевинарства игнорисала иницијативе грађана и удружења, јавне расправе, мишљења и ставове струке и науке о штетности градње МХЕ у заштићеним добрима и одбила да да позитивно мишљење на измене Закона о заштити природе којим се спречава градња МХЕ?

Да ли је потребно да подсетим министарку Михајловић да се такође оглушила о многобројне захтеве да стави ван снаге противзаконито издате грађевинске дозволе или оне којима је истекао рок, да се као министарка у свим ресорима које је водила увек, и речју и делом залагала за градњу МХЕ, па и сада када волшебно као министарка енергетике, а у улози портпарола Министарства заштите животне средине предлаже закон о забрани њихове градње. Какав цинизам.

Јавност зна истину, да сам од првог дана оснивања МЗЖС као и пре тога, јавно говорио и увек ћу говорити о свим еколошким проблемима и посебно о штетности градње МХЕ деривационог типа. Заступајући сопствени професионални став, као и струку и грађане, у јавним расправама у којима су учествовале научне институције, представници факултета и института, чак и САНУ, подизао сам позорност укупне јавности, будући да грађани имају право да знају у каквој животној средини живе и свестан да нећемо успети да сачувамо и унапредимо животну средину без помоћи цивилног друштва, грађана и медија.

И успели смо у томе. У Србији је екологија постала стално присутна тема, по мени - најважнија.

И не само то. Министарство заштите животне средине је учинило све што је у његовој надлежности да спречи штету и предложи измене Закона. А колико смо имали подршке у томе, од кога, а од кога не – јавност је видела и разумела. И уместо да нас подрже и не спречавају да у дијалогу са грађанима решавамо проблеме у институцијама, производе незадовољство грађана и еколошки бунт који је оправдан. Последњи је тренутак да се екологији врати новац и значајно више инвестира, а то је сада могуће имајући у виду да је буџет стабилизован.

Љубав према Србији је брига и борба свих нас за одбрану здраве и чисте животне средине.

Др Горан Триван

Нова.рс, Милена Илић Мирковић

Михајловић: О Тривановом раду говоре проблеми које је оставио иза себе