"Ја верујем да није било 27. марта да би Југославија била поштеђена бар за неку годину уласка у рат и вероватно не би се дешавале такве стравичне ствари као што је стварање НДХ и прогон Срба на територијама ван Србије. Са данашње преспективе од 80 година вероватно да је избор 25. марта био мудрији, да је останак у Тројном пакту вероватно био спасоноснији бар за неко време, а да ли би га Хитлер поштовао до краја рата - питање је", сматра Димитријевић. 

Срби се снажно противили фашизму

Без дилеме историчари одговарају на питање о ставу српског корпуса у краљевини који се, кажу, јасно противио фашизму али и самој Немачкој.

"Већинско расположење српског народа је било дакле проузроковано спољнополитичким разлозима, али и унутрашњеполитичким разлозима. Пре свега природом самог режима, политиком кнеза Павла и владе, политичким незадовољством али и озбиљним социјалним незадовољством које је постојало у земљи. Практично то је тренутак када је избило на површину све што се таложило две деценије у краљевини", наводи Животић. 

Ти проблеми стали су у једну паролу - Боље рат него пакт, боље гроб него роб!

"Сви који су веорвали да краљевина може да се супротстави Немцма и сви они који су имали патриотски набој, а тог дана је то углавном било не само у Београду него и целој Србији", истиче Димитријевић.

Каква је улога Британаца 

Да ли је пуч би спонтан или су га помогле британске службе, расправља се и осам деценија касније. Иако не одбацују страни фактор, историчари верују да није био одлучујући.

"То би на неки начин било и поприлично омаловажавање српског народа. Видите колика је маса изашла, какво је било расположење народа, какво је било рапсоложење војске, али и СПЦ, то вам јасно говори о томе како се гледало на актуелна дешавања у том тренутку", каже Животић.

Дешавања из ратом захваћене Европе прелила су се у Југославију убрзо - десет дана од демострација нацистичка Немачка је бомбардовала је Београд.

PTC, Драгана Биберовић