У филму се наглашава како је скоро пола века Завод за уџбенике и наставна средства био једини издавач уџбеника у Србији.

- Кроз своју историју је одштампано преко 400 милиона јединица. Био је канал за све нивое образовања - изјавио је Бранко Ружић, министар просвете.

Драгана Јокић Стаменковић, новинарка "Политике" наводи значај Завода за националну културу.

- Када су они имали монопол, они су градили неколико школа на Косову и Метохији са својим профитом. Они су издали томове, од 5 до 10 књига великих. Томове сабраних дела о Николи Тесли, Милутину Миланковићу, Мокрањцу, Радомира Лукића, Пупина, значи они остављају нешто у аманет овом народу - подсећа Јокић Стаменковић.

Уџбеници се нису често мењали, а ђаци су их поред куповине и наслеђивали. Неко време чак су и школе биле власници уџбеника које су бесплатно позајмљивале деци.

- 2003. године је први пут либерализовано тржиште уџбеника и од 2003. је та тржишна утакмица, која просто постоји, која не мора априори да буде лоша, присутна и на овом веома значајном тржишту - каже Бранко Ружић.

Неколико година касније, усвајањем Закона о уџбеницима крајем 2009. године, Завод за уџбенике и наставна средства и званично је престао да буде једини издавач.

- Добили смо закон којим се ни на који начин не спречава да издавач убеди наставника да изабере његов уџбеник кроз поклоне или кроз неке друге аранжмане. У моменту када смо мењали закон наишли смо на ситуацију где је сасвим нормално било да изадавач објави оглас, у "Политици" на пример, где гарантује наставнику који изаере њихов уџбеник, гарантује таблете на поклон - указује Милован Шуваков, бивши помоћник министра просвете.

Ситуацију на тржишту је, кажу, најбоље искористила немачка фирма "Клет".

- У Србији страни издавачи контролишу око 80% тржишта. Ту је, пре свега, велика немачка компанија "Клет" која под собом има три мала издавача. То су сам "Клет", то су "Нови логос" и "Фреска". Затим постоји још једна страна фирма, то је "БИГЗ", која је под контролом хрватског власника. Дакле, четири стране фирме контролишу 80% тржишта уџбеника у Србији.

Тешко је проценити колико тачно зарађују стране фирме на уџбеницима у Србији, али некада се њихови представници излете, па нам несвесно то и открију.

- Ми смо нашој држави прошле године платили 7 милиона евра ПДВ пореза на све оно што радимо, било кроз ауторске уговоре, било кроз плате, било кроз све - Иван Перић, директор развоја Издавачке куће "Клет".

Изјаву Перића прокоментарисао је Александар Кавчић, инжењер, научник, оснивач Фондације "Алек Кавчић".

Министар просвете, Срђан Вербић, иницирао је израду новог закона о уџбеницима крајем 2014. године, а који је усвојен наредне. Издавачи су схватили да су угрожени новим законом који им умањује зараду. Реаговао је први човек "Клета" и упутио писмо Александру Вучићу.

- Ако се примени нови закон о уџбеницима, бићемо приморани да обуставимо све наше активности у Србији, што верујем да није у интересу Владе и не иде у прилог њених настојања да привуче нове инвестиције - каже се у писму Филипа Хаусмана, до којег је дошао БИРН.

Било је предвиђено да Министарство просвете и Министарство трговине усагласе правилник по којем би се формирала цена уџбеника.

Међутим, у посету тадашњем министру трговине, расиму Љајићу, дошао је у посету немачки амбасадор и тај правилник никада није ступио на снагу. Новим законом из 2018. године, избачени су сви "проблематични делови" који су сметали издавачима, пре свега "Клету", а више није било ни члана који регулише максималну цену уџбеника.

Вучић је признао медијима да је немоћан пред притисцима страних влада.

- Морамо да држимо монопол појединим страним владама и за не знам какве уџбенике и за не знам ни ја шта све, зато што те стране владе немогуће притиске врше на нашу земљу.

Малагурски: Избаците политику из ваших прљавих рецензија! (ВИДЕО)

Директно.рс