У Такову су српске старешине, 23. априла 1815. године, одлучиле да подигну Други српски устанак, јер српски народ није више могао да издржи зулум Турака, који су, после слома Првог српског устанка 1813, поново запосели Србију. За вођу устанка изабран је Милош Обреновић. Порта је пожурила да силом угуши устанак, али је Милош и војничким и дипломатским акцијама успео да надвлада аспирације Отоманског царства. Томе је допринела и Русија, која је, после слома Наполеона, била у могућности да изврши притисак на Порту. Турци су пристали на примирје и обећали Србији самоуправу, а затим је Милош Србији постепено изборио статус аутономне кнежевине, а себи достојанство наследног кнеза.