На том подручју, тадашње Дукље, пошто је Завида био прогнан, крштен је у римокатоличкој цркви, да би се после повратка у Рашку крстио и по грчком обреду.

Стефан Немања био је ожењен племкињом Аном, са којом је имао три сина - Вукана, Стефана и Растка, као и три ћерке - Јефимију која је била удата за Манојла Дуку, Елену која је била жена бугарског краља Ивана Асена и ћерку непознатог имена која је у браку са племићем Тихомиром родила Константина и који је био бугарски цар.

На власт долази око 1166. године. Према историјским изворима, Стефан Немања збацио је са власти свог брата Тихомира и врховну власт Византије. Тада је, осим са Тихомиром, ушао у сукоб и са браћом Мирославом и Страцимиром, па су сва тројица била принуђена да уточиште пронађу у Цариграду.

Византијски цар Манојло И Комнин дао је војску Тихомиру, Мирославу и Страцимиру како би повратили власт, па се кључна битка одиграла код Пантина 1168. године.

Немањине снаге натерале су противничку војску на повлачење ка Ситници, у којој се удавио велики број војника, а међу њима и Тихомир.

После те битке, Стефан Немања се помирио са браћом и дао им власт у одређеним областима - Мирославу Захумље, а Страцимиру подручја око Западне Мораве.

Првих година своје власти, Стефан Немања је био изричито против Византије и Манојла И Комнина. Ипак, после пропасти антивизантијске коалиције на чијем челу је била Млетачка република, 1172. године, Немања се предао византијском цару, предао му свој мач у знак понизности и признао га за свог суверена.

После цареве смрти, 1180. година, утицај Византије је значајно ослабио, а Стефан Немања се посветио ширењу својих области. Уследили су напади на бројне византијске територије и жупан Рашке учврстио је своју власт на подручју Косова, Зете, Травуније, Захумља и Неретвљанске области. Освајања су завршена поразом на Морави 1190. године, после чега је Стефан Немања и званично постао византијски вазал.

Око две године касније, Мађари су напали Рашку, а Немања се одбранио уз помоћ Византије. То је уједно био и последњи рат у ком је учестовао.

Стефан постаје Симеон

На државном сабору, 25. марта 1196. године, Немања је власт предао сину Стефану, док је најстаријем, Вукану, доделио Зету, Травунију, Топлицу. Са супругом Аном замонашио се у цркви Светих Петра и Павла у Расу, када добија име Симеон.

После годину дана проведених у манастиру Студеница, у новембру 1197. године, Симеон одлази код сина Растка, тачније монаха Саве, на Свету гору, где су заједно обновили манастир Хиландар. Обнова Хиландара сматра се можда једним од његових највећих доприноса православљу, али свакако не и јединим.

За време владавине Стефана Немање православље је постало државна вера, а жупан је саградио и обновио велики број цркава и манастира међу којима се посебно истичу Студеница и Ђурђеви ступови, манастир светог Николе код Куршумлије, манастир Светог архангела Михајла у Скопљу и многи други.

У историјским изворима као датум његове смрти наводи се 13. фебруар 1199. или 1200. године. Светогорски савез га је прогласио за свеца и Српска православна црква га слави 26. фебруара.

Немањин најмлађи син Сава пренео је 1208. године очеве мошти из Хиландара у Рашку и над њима помирио завађену браћу Вукана и Стефана који су се борили за власт. Од тада се посмртни остаци Стефана Немање налазе у његовој задужбини, манастиру Студеница.

Два века династије Немањића

Династија Немањића, чији је родоначелник баш Стефан Немања, владала је српским областима од 1166. до 1371. године. Сви Немањини наследници, који су владали или су били одређени за престолонаследнике, уз своје име имали су и владарско име Стефан, које порекло има у грчком имену Стефанос што значи „онај који је крунисан“.

После Немањиног сина Стефана Првовенчаног (1196 - 1227), на власти су се смењивали прво Стефанови синови Радослав (1227-1234), Владислав (1234-1243), Урош I (1243-1276). Затим на власт долазе Урошеви синови Драгутин (1276-1282) и Милутин (1282-1321). Милутина наслеђује син Стефан Дечански (1321-1331), после кога на трон долази Душан Силни (краљ од 1331. до 1346. и цар од 1346. до 1355. године). Последњи Немањић по директној линији био је Урош II Нејаки који је српским областима владао од 1355. до 1371. године.

За свеце нису проглашени само краљ Радослав, краљ Урош I и цар Душан. Српска православна црква због значајног броја канонизованих владара вековима негује култ ове лозе, која се међу православним становништвом назива и „светом лозом“.

Споменик великом жупану Стефану Немањи, дело руског вајара и академика Александра Рукавишњикова, однедавно се налази на реконструисаном Савском тргу у Београду. Висок 23 метра и тежак 68 тона, споменик приказује родоначелника средњовековне српске династије Немањића сa мачем у десној и Хиландарском повељом у левој руци. Уместо на уобичајеном постаменту, Стефан Немања стоји на „напуклом византијском шлему“ који се на четири крака ослања на земљу из које се помаља владарско жезло.

Данас, Тијана Ђорђевић