"Објављени подаци о виталним догађајима 2020. године представљају јасну потврду да се настављају деценијски негативни демографски трендови у Србији, који су интензивирани актуелном пандемијом. До скоро смо говорили да у Србији на годишњем нивоу нестаје град средње величине, од око 38.000 становника колико је износио негативан природни прираштај, док у претходној, 2020. години можемо говорити о симболичном почетку нестајања великих градова са више од 50.000 становника", са забринутошћу за наш портал објашњава демографкиња и професор на Географском факултету Даница Шантић. Да све буде сликовито и до краја јасно: у протеклој години остали смо без целог једног града као Ужице, Сомбор, Шабац, Пожаревац.

“У Републици Србији, у периоду јануар-децембар 2020. године, број живорођених је износио 61.693. У односу на исти период претходне године, када је укупан број живорођених износио 63.484, бележи се пад од 1.791 односно за 2,8%. Број умрлих у Републици Србији у периоду јануар−децембар 2020. године износио је 114.954 и, у односу на исти период претходне године, када је број умрлих био 100.963, бележи се раст од 13.991 или за 13,9%”, наводи се у саопштењу РЗЗС. Математика је јасна - у 2020. години остали смо без готово 14.000 људи виш него лане.

Наша саговорница, Даница Шантић, констатује да услед страха од новог вируса, али и неизвесне економске ситуације, парови су одлагали склапање бракова и репродукцију, о чему сведочи податак о 1.791 рођених мање него 2019. године.

“Међутим, податак који указује на сву комплексност актуелне ситуације јесте значајно повећање броја умрлих од готово14.000 лица у протеклој години. Према званичним подацима од 25.1.2021. укупан број умрлих од последица КОВИД-а 19 износи 3.905 лица, што наводи на закључак да је значајно повећана смртност лица која су боловала од других болести. Веома би био користан званичан податак о броју лица која су се вратила у Србију у протеклој години услед пандемије и промена на тржиштима рада држава дестинације наших грађана. На тај начин би се сагледала укупна популациона динамика у протеклом периоду и створила основа за изводјење прецизнијих зкључака”, сматра демографкиња.

Шантић додаје и да се у текућој години не очекују драстичне промене демографских показатеља.

“Демографи процењују да ће морталитет наставити да расте, а да ће стопе наталитета опадати. Уколико масовна имунизација да очекивани резултат у блиској будућности, може се очекивати један тзв. мини компензациони период у којем би дошло до наглог повећања рађања, јер би се ”надокнадило” рађање које није остварено у време пандемије. Међутим, историјско искуство говори да су ти периоди краткотрајни и да су се компоненте природног кретања увек враћале на ниво пре почетка пандемија, ратова и других ”ексцесних” догађаја у једној популацији”, примећује саговорница Нова.рс.

Да ли држава може да интервенише неким мерама?

“И поред почетних успеха мера популационе политике за подстицање рађања, јасно је да се на њима још мора радити и да оне морају бити системске и комплементарне са свеукупним развојним процесима. Са друге стране, 2021. година представља почетак примене мера дефинисаних у Стратегији о економским миграцијама и припадајућем акционом плану. Ублажавање исељавања младог репродуктивно и радноспособног становништва применом јасно дефинисаних мера, препознавање развојног потенцијала дијаспоре, повратних и циркуларних миграција, као и имиграција дефицитарне радне снаге, могли би бити процеси који би успорили негативне демографске процесе, а затим, после одређеног временског периода, довели и до промене њиховог смера. За све то је потребна спремност државе и друштва да почне да се бави и да решава на свим нивоима демографска питања и проблеме. Јер без становништва нема ни државе, а ми смо одавно на том путу да нас не буде. Занимљиво је да је Душко Радовић још 1979. године  рекао “У години детета требало би забранити све мере против рађања деце. Да видимо колико би нас било да се на време нисмо сетили како да нас не буде!” И од тада се мало шта променило”, закључује Шантић.

Нова.рс покушала је да одговор о евентуалним корацима које ће држава предузети добије и од министра задуженог за бригу о породици и демографију Ратка Дмитровића. Он је рекао да не жели да прича за наш портал због, како је навео, прљаве кампање коју водимо против њега. Наш циљ није била било каква негативна кампања, већ да сазнамо има ли држава план како да коначно стане на пут демографском црном билансу? Захваљујући министру Дмитровићу, наши читаоци остали су ускраћени за ту веома битну информацију.

Нова.рс, Бојана Миловановић