Један од највећих српских сликара и уметника 20. века Сава Шумановић /1896-1942/ рођен је на данашњи дан 1896. године. Шумановић је родом из Винковаца, где му је отац радио као шумарски инжењер. После четири године породица се преселила у Шид.
Похађао је гимназију у Земуну, у којој и почиње да се занима за уметност. Иако је отац желео да му син буде адвокат, Сава уписује Вишу школу за уметност и обрт у Загребу, коју завршава са најбољим оценама 1918. године.
Почео је као импресиониста, затим је потпао под утицај кубизма и најзад се задржао на колористичким схватањима париске школе, док други историчари уметности његово стваралаштво смештају у уметничка пространства од кубизма преко поетског реализма до умереног експресионизма.
Стваралачки опус великог сликара обухвата око 800 уља на платну и више од 400 цртежа, акварела, гвашева и пастела.
Андре Лот: Шумановић је боље од Сезана
Слика "Доручак на трави", коју је насликао 1927. године, наишла је на одличне критике у Француској. Његова, можда, најбоља слика јесте "Пијана лађа", инспирисана истоименом песмом Артура Рембоа, али су је критичари у то доба лоше примили.
Његове слике су се 1929. године нашле пред жиријем Париског јесењег салона, који их је оценио највишим оценама, а угледни париски сликари били су одушевљени Шумановићем.
Чувени Андре Лот рекао је да су Шумановићеве слике од "велике вриједности, а сигурно и боље од Сезанових, јер је боље школован".
Усташе убиле великог сликара
Априлски слом Краљевине Југославије Сава дочекује у Шиду који постаје део усташке Независне Државе Хрватске. Све то наводи Шумановића да се сасвим повуче из јавног живота.
Закон о забрани коришћења ћирилице на територији усташке државе тешко га је погодио, па је у знак протеста престао да потписује своје слике и почео да на њима уписује само годину настанка.
Усташе су 30. августа 1942. године убиле Шумановића и бациле га у масовну гробницу у Сремској Митровици.
На простору уз старо православно гробље у Сремској Митровици усташе су погубиле око 150 недужних мушкараца, жена и деце из Шида, међу којима је био и Сава Шумановић.
Неке жртве живе закопане
Шумановић је ухапшен 28. августа рано ујутро. Према сведочењима, усташе су брутално претукле затворенике, а онда им је такозвани покретни преки усташки суд изрекао смртне казне.
Стрељани су уз упаљене бакље крај спремних рака - пуцано им је у потиљак или су директно морали да легну у раку да би у њих пуцали. Затим су поливани кречом и затрпавани земљом.
Један број људи је угушен, јер су рањени и још живи затрпавани, док су се испод земље чули потмули јауци.
Шумановићева мајка поклонила слике за Меморијалну галерију
У моменту хапшења на Шумановићевом "штафелају" остала је тек завршена слика "Берачице", данас изложена у Меморијалној галерији у Шиду.
У Музеју Срема у Сремској Митровици постоји документ који сведочи о Шумановићевом стрељану. Реч је о одговору на захтев Персиде Шумановић, уметникове мајке, да јој сина пусте из притвора.
Тек два месеца после, пошто је Сава одавно стрељан добила је одговор Независне Државе Хрватске, односно Усташке надзорне службе. У том одговору писало је да је Сава Шумановић осуђен на смрт и стрељан. Одговор завршава усташким поздравом "За дом спремни!".
Према седочењима, Персида Шумановић је тешко поднела убиство сина јединца и годинама је постављала на сто тањир за њега и увече му размештала кревет, не мирећи се са губитком.
Шумановић је пре свог погубљења у једном писму пријатељу 1934. године, предвидео 1942. као годину своје смрти.
На месту стравичних погубљења у Сремској Митровици 1960. године подигнут је спомен-парк, а Шумановићева мајка је на десетогодишњицу убиства преостале радове поклонила Шиду ради отварања Меморијалне галерије.
Једна од највећих домаћих сликарски награда носи данас име Саве Шумановића.
СРНА
Ауторска права Радио Оаза 2026