Готово да нема дана а да на површину не исплива неки тајни уговор који и уз препоручену физичку дистанцу „мирише“ на корупцију. Зато ће 2020. за неке бити година пандемије, а за неке и година тајни. Јер, тајна је и зашто је Милутин Јеличић Јутка још на слободи, иако је у јулу правоснажно осуђен на три месеца затвора. Тајна је и ко је омогућио да се нелегални бетонски објекат на врху Копаоника „претвори“ у брвнару, а део грађана у идиоте којима власт лако може да прода рог за свећу.

Јесте година на измаку економски била још и подношљива, али на свим другим пољима је била катастрофална. Србија је постала светски првак у производњи страних плаћеника и домаћих издајника. Власт је и Секу Саблић прогласила за државног непријатеља, а Драгана Бјелогрлића за персону нон грата. Млади посланици, „Атлагићево јато“, уз подршку СНС ветерана, судијама поручују да им је боље да поднесу оставке ако не желе да суде онако како би власт волела, а од чланова Фискалног савета очекују оставке ако им се не свиђају мере Владе. 

Овде једино није тајна како власт замишља да би требало да функционишу правосуђе и независна регулаторна тела. А после се чуди што у 2020. није отворено ниједно поглавље у преговорима са ЕУ. Ако је то „будућност Србије“ - „за нашу децу“, плашим се да ће деца наставити „брже, боље, јаче“ да одлазе из Србије. Без обзира на то шта ће бити Вучићев слоган за нове изборе, најављене најкасније за април 2022, што ће 2021. сигурно учинити још неподношљивијом. Тим пре што напредњацима не иде у прилог истраживање Галуп интернешнела, по коме су грађани Србије већи песимисти од становника других земаља. Иако већ живе у „златном добу“, само 23 одсто их очекује да ће 2021. бити боља, а 36 одсто страхује да ће бити лошија од 2020. Поређења ради, у БиХ, за коју нико и не зна како уопште функционише, има чак 50 одсто оптимиста, а само 19 одсто песимиста. Шта тек рећи за то да 53 одсто грађана Србије мисли да ће 2021. бити „година економских тешкоћа“, а само 15 одсто очекује „годину просперитета“. Како је то могуће, ако Вучића подржава више од половине бирача, а он им за 2021. обећава динамичан развој и раст стандарда?

Није тајна да се председнику нимало неће свидети ови резултати, јер је све покушао да убеди да је стање боље него што јесте и то у години у којој је на изборима освојио 60 одсто гласова. Шта ли нас онда очекује у 2021, предизборној години? Колико ће бити потребно нових непријатеља, страних плаћеника и домаћих издајника, поготово ако 2021. не буде боља и ако раст БДП-а не буде обећаних шест одсто? А зна власт да јој не би било баш паметно да број песимиста уочи избора нарасте са садашњих 36 на преко 50 одсто. 

Милан Ћулибрк, НиН