- Споменик Карађорђу разбијен је у парампарчад, а неким чудом сачувана је само ова скулптура која је била део споменичке композиције. Био је то обрачун окупатора са Србијом и део њихове политике уништавања српског националног идентитета - истакао је заменик градоначелника Београда Горан Весић. Он каже да је скулптура "Слепи гуслар" чувана у Барутани, и да је власништво Музеја града Београда.

Споменик је висок око два метра и налазиће се на каменом постаменту од 40 центиметара. 
Из Завода за заштиту споменика града Београда кажу да је скулптуру у оригинално стање вратио вајар Зоран Кузмановић, а изливени су делови који су недостајали - део малог прста, гусала и штап.

Вучетићев споменик Карађорђу откривен је 13. августа 1913. године, поводом тријумфалног повратка српске војске из балканских ратова. 
Монумент је чинила композиција у којој вожд Карађорђе стоји на стени испод које се налази неколико устаника, жена са дтетом у рукама и стари гуслар са гуслама у торби.

После друге окупације Београда, аустроугарске и немачке снаге уништиле су споменик Карађорђу, али је скулптура гуслара остала сачувана.

Окупатори су намеравали да на истом мјесту подигну споменик аустријском цару Фрањи Јосифу, ког су излили и допремили у Београд 1918. године. Међутим, та скулптура никада није постављена, јер је српска војска ослободила своју престоницу.

Споменик Фрањи Јосифу ослободиоци Београда су претопили и од њега су изливена звона која се и данас налазе у Цркви Ружици на Калемегдану.

После Првог свјетског рата, споменик Карађорђу није обновљен, а 11. новембра 1931. године на истом месту подигнут је Споменик захвалности Француској.

На слици је споменик Карађорђу срушен 1916. године 

СРНА