Турци су 18. априла 1867. године предали кључеве Београда српском кнезу Михаилу Обреновићу, што је био завршни чин у дугом процесу политичког ослобађања Србије од Отоманског царства. У присуству српских и турских изасланика прочитан је царски ферман на српском и турском језику, на бедем је подигнута српска застава и испаљена су салва из 21 топа, а последњи турски заповедник Риза паша предао је кључеве кнезу Михаилу, који је потом на коњу тријумфално ушао у Калемегданску тврђаву. У току церемоније, капетан Светозар Гарашанин заменио је турске стражаре на тврђави српским војницима.
"Ферман о предаји града - записано је у Историји Београда - свечано је обнародован на Калемегдану у присуству српских великодостојника, представника великих сила, српске и турске војске и целокупног београдског грађанства. То је био најсвечанији дан за Београд. Варош је била окићена цвећем и заставама, а пред садашњим позориштем, на Теразијама, у Савамали и на другим местима биле су подигнуте тријумфалне капије.
Пошто је прочитан ферман, Кнез је пројахао између српске и турске војске и отишао у град, где му је заповедник београдске тврђаве Али Риза-паша на симболичан начин предао кључеве српских градова (поред Београда, уручени су му и кључеви Ужица, Шапца, Смедерева, Кладова и Соко Града). На београдској тврђави поред турске истакнута је била и српска застава, а турског стражара заменио је српски. Последњи одред турске посаде напустио је тврђаву и Београд 24. априла 1867, а сутрадан из Београда је отишао и последњи турски командант - Али Риза-паша. Девет година касније, 1876, са београдске тврђаве скинут је и последњи симбол некадашње окупације - турска застава."
Ауторска права Радио Оаза 2026