Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Турци су 18. априла 1867. године предали кључеве Београда српском кнезу Михаилу Обреновићу, што је био завршни чин у дугом процесу политичког ослобађања Србије од Отоманског царства. У присуству српских и турских изасланика прочитан је царски ферман на српском и турском језику, на бедем је подигнута српска застава и испаљена су салва из 21 топа, а последњи турски заповедник Риза паша предао је кључеве кнезу Михаилу, који је потом на коњу тријумфално ушао у Калемегданску тврђаву. У току церемоније, капетан Светозар Гарашанин заменио је турске стражаре на тврђави српским војницима.
"Ферман о предаји града - записано је у Историји Београда - свечано је обнародован на Калемегдану у присуству српских великодостојника, представника великих сила, српске и турске војске и целокупног београдског грађанства. То је био најсвечанији дан за Београд. Варош је била окићена цвећем и заставама, а пред садашњим позориштем, на Теразијама, у Савамали и на другим местима биле су подигнуте тријумфалне капије.

Пошто је прочитан ферман, Кнез је пројахао између српске и турске војске и отишао у град, где му је заповедник београдске тврђаве Али Риза-паша на симболичан начин предао кључеве српских градова (поред Београда, уручени су му и кључеви Ужица, Шапца, Смедерева, Кладова и Соко Града). На београдској тврђави поред турске истакнута је била и српска застава, а турског стражара заменио је српски. Последњи одред турске посаде напустио је тврђаву и Београд 24. априла 1867, а сутрадан из Београда је отишао и последњи турски командант - Али Риза-паша. Девет година касније, 1876, са београдске тврђаве скинут је и последњи симбол некадашње окупације - турска застава."