- Друга ствар се није догодила истог тренутка, али је дошла убрзо, чим сам схватила да је културни живот у Србији невероватно богат. У Београду сам посећивала различите догађаје, од опере, балета, представа и концерата, до врло занимљивих фестивала - плеса, џеза, гитаре, филмских фестивала. И дневни културни живот је занимљив. Ишла сам и у кафане и уживала у одличној храни која је карактеристична за ово поднебље. Богат културни живот је свакако оставио јако добар утисак током мог боравка у Београду.

Поред културног живота, какав вам је утисак о културном наслеђу, будући да сте дали велику подршку Етно мрежи и женама које израђују рукотворине?

- За мене је било важно да знам да у Србији постоје организације попут Етно мреже, којима је примарни циљ да чувају културно наслеђе. Увек сам волела рукотворине, мислим да су дивне, а и поседујем различите комаде, јер вас наводе да осећате повезаност са земљом и са генерацијама њених грађана. То вас приближава заједници и култури. Зато сам срећна што сам, кроз путовања и догађаје које је Етно мрежа организовала, имала прилику да научим више о култури ваше земље. Ова организација ради веома важан посао. С једне стране, помаже да се очува традиција која би лако могла да падне у заборав, јер би многи рекли "лепо је, али зашто бисмо трошили време на то".

Какав су утисак на вас оставиле жене окупљене у Етно мрежи?

- Имала сам прилику да многе од њих упознам, посебно током ткачких колонија. Амбасада Канаде је заједно са НАЛЕД-ом, на моје задовољство, била покровитељ ових манифестација. Од жена које су учествовале на колонијама било је искусних које су ткале годинама, а било је и почетница, са великом жељом да науче ткање. Све су биле узбуђене и срећне што раде у овој области и кроз разговор с некима од њих осетила сам да њихово оснаживање има ефекта. Значајно је то што седе заједно, уче занат једна од друге, али уче и како да буду јаке и разумеју колико је важно што чувају културно наслеђе Србије. 
Носите ли нешто од српских традиционалних рукотворина са собом у Канаду?

- Понећу неколико вредних комада. На пример, понећу своја два ћилима - из Пирота и из Новог Пазара. Такође, имам колекцију пустованих лопти, предивне везене комаде, а неки су рађени техником златовеза, затим минијатуре. Све ћу их понети и то ће бити веома лепи сувенири који ће ме подсећати на време проведено у Србији.

Да ли ви познајете неку традиционалну технику ручног рада?

- Заправо, да. Мој отац је пореклом из Мађарске, па сам много пута посетила ту земљу и од своје баке, такође Мађарице, научила сам различите технике. На пример, јако волим вез и научила сам да везем. То ме опушта, па волим да везем кад се вратим кући с посла. Помало и хеклам, мада признајем да ту технику никада нисам савладала довољно да бих могла да направим квалитетан комад. Али, волим да имам хеклане комаде у свом дому, и протеклих година сам сакупила праву малу колекцију. Примера ради, једна од ствари коју сам научила још у Канади јесте како да украшавам јаја, јер је код нас велика украјинска заједница која негује тај обичај. Ставите восак и потопите јаја у различите боје, и добијете прелепо украшена јаја, која такође скупљам.

Шта је за вас заједнички именитељ када се помену Босна, Србија, Канада и Мађарска?

- Ја сам са свим тим земљама на неки начин повезана. Мој отац је Мађар, муж ми је из Босне, а ја сам Канађанка која већ три године живи у Србији. Оно што могу да кажем јесте да је свако од ових друштава мултикултурно на свој начин. Можда не у мери као Канада, која се махом састоји од имиграната и њихових породица, али и овде примећујем све више поштовања разлика и различитих култура. У том смислу, поносна сам на сопствено наслеђе, јер сам Канађанка мађарског порекла, удата за човека из Босне, што ме чини правом представницом Канаде. Обједињујем различите културе и пример сам како може да се живи у миру и хармонији.

Умете ли да припремите неко традиционално српско јело - сарму, пасуљ пребранац, ајвар, или можда десерт као што су ванилице?

- Пробала сам сва та јела, волим сарму, ајвар, пребранац, ванилице... Међутим, нисам научила да их спремам. Волела бих да научим да правим сарму, јер сам је пробала у Русији и Украјини, Мађарској и Босни, али српска сарма је за мене убедљиво најбоља. С друге стране, моја свекрва из Босне ме је научила да правим питу, односно бурек са сиром, спанаћем итд. Покушала је да ме научи и да развијам коре, али признајем да никад заправо нисам успела да их направим да буду онако танке као њене, па коре ипак купујем. Умем и да направим реформ торту, шненокле, урмашице, кнедле са шљивама. То су укуси региона које волим.

Србија је позната по изразито гостољубивим домаћинима. Да ли је та репутација, из вашег искуства, оправдана?

- Апсолутно да. Србија је веома гостољубиво место. Имала сам велико задовољство да сам позивана на бројне славе код пријатеља из Србије. Видела сам како се слави слава с породицом и пријатељима. Гостољубивост на овим окупљањима је била невероватна, и осетила се и у количини и разноликости хране која је спремљена у домовима тих породица са много љубави и пажње према гостима. Наравно, ово је култура која слави гостопримство.

А да ли сте били на некој свадби?

- Јесам, била сам и на неколико венчања. И заиста сам уживала, и у осећају припадности и у доброј храни, музици, чак смо мало и певали. Било је врло пријатно.

Да ли сте пробали да играте коло?

- Јесам, наравно. Чак и пре него што сам дошла у Србију. Имам пријатеље са подручја бивше Југославије, укључујући и Босну и Србију, па сам била у прилици да у Отави присуствујем бројним културним догађајима. Када се славила Нова година или слава, онда смо тамо играли и коло.

Ако бисте свом наследнику на амбасадорској позицији препоручили места у Србији која би обавезно требало да обиђе, која би то места била и шта вам се тамо највише допало?

- Имала сам прилику да путујем у различите крајеве Србије и уживала сам у свакој посети. Тако да бих препоручила свом наследнику да путује што је могуће више. То је прво. Наравно, надам се да ће мој наследник наставити да подржава рад ткачких колонија и да ће посетити Пирот, Сомбор, Стапар и Нови Пазар, као што сам ја то радила. Има наравно веома лепих већих градова, и лепих малих градова и села, и надам се да ће посетити различита места. Видела сам прелепе манастире, цркве широм земље, тврђаве, невероватне призоре од планина до равнице, али много тога има да се види и желим му да много путује.

Како бисте му описали Србију пре свега из угла традиције, културе, начина живота?

- Свом наследнику бих рекла да долази у земљу с богатом културом и историјом и да је веома важно да разуме живот у Србији. Охрабрила бих га да путује, да упозна људе и културу, да проба сјајну храну која се овде припрема. Са друге стране, традиција је добра ствар, али на пример, у многим земљама, не само у Србији, традиционално је и даље присутан патријархат. То је тип друштва у којем је мушкарац глава породице и доноси све одлуке. То су традиције које морамо да превазиђемо у свакој земљи, укључујући и моју земљу Канаду. Свака жена мора да буде способна да допринесе друштву и да има своје ставове као индивидуа. Време је да напустимо превазиђене улоге и да уживамо само у навикама које су добре за цело друштво. Зато ћу му, као изузетно позитивну ствар, рећи да је народ овде пријатељски, и да ова земља има добро образоване, интелигентне људе који желе да ураде више.

Кад се подвуче црта...

- Важно је да се гледа у будућност, јер Србија има много да понуди и има велики потенцијал. Желимо да видимо економски раст, желимо да видимо земљу из које људи не желе да емигрирају, већ желе да остану. Желимо Србију као земљу са снажно развијеном демократијом и владавином права. Да подстакнемо људе да размишљају на који начин да постигну те циљеве. Да иду ка будућности са позитивним ставом. Желимо Србију као земљу са снажно развијеном демократијом и владавином права.

Оснажити жене

Веома сте ангажовани када је реч о правима и оснаживању жена. Зашто је важно да се жене оснаже, а посебно оне које се баве традиционалним занатима у Србији?

- За мене су родна равноправност и оснаживање жена и девојчица врло важне теме. То је приоритет канадске владе, а приоритет је и за мене као амбасадорку и све што би могло да допринесе остварењу тог циља је приоритет. Жене чине половину укупне популације, а ипак у многим земљама и културама имају незнатну улогу у привредном животу. Ако би биле активно ангажоване, свима би нам било боље, јер би допринеле убрзању економског раста и успеха заједнице. Жене се такође на многим местима, укључујући и Канаду, суочавају с притисцима и потешкоћама као што су злостављања, сиромаштво, насиље. Радећи на оснаживању и помажући женама да се осете јако, способно за преживљавање и независно, помажемо им да се боље снађу у друштву. Лично сам веома ангажована по тим питањима, а чињеница да Етно мрежа окупља жене, помаже им да буду више независне, да преузму активнију улогу у економији локалне заједнице и да буду више финансијски независне. То су веома важни резултати које Етно мрежа постиже.

Блиц, Маријана Кркић