Aутор чувене слике "Улазак Цара Душана у Дубровник" (на слици). Велики српски сликар из Дубровника Марко Мурат /1864-1944/, оснивач Уметничке занатске школе у Београду који је почео као реалиста, али се затим приближио импресионистима, добитник најзначајнијих националних и светских признања, умро је на данашњи дан 1944. године.
Сликао је портрете, историјске композиције, пределе... Снажно је утицао на стварање сликарске "београдске школе". У српско сликарство унео је нова уметничка схватања и развио интересовање за проблеме светлости.
Мурат је, после уметничких студија у Минхену, радио у Београду, а затим се у Дубровнику посветио бризи о културним споменицима као конзерватор и наставио педагошки рад као професор у средњим школама.
Стварао је пејзаже /махом из околине Дубровника/, портрете и историјске композиције.
Његово најпознатије дело је велика историјска композиција "Улазак цара Душана у Дубровник", за коју је добио бронзану плакету на Светској изложби у Паризу 1900. године.
Био је Србин римокатоличке вероисповести.
Београдско удружење љубитеља уметности "Цвијета Зузорић" 1940. године свечано је обележило његов 70. рођендан пригодном уметничком изложбом радова.
Као Дубровчанин, Мурат је постао прави члан Српске краљевске академије у Београду 1941. године. Приликом увођења у ред академика, на свечаном скупу прочитао је приступну академску беседу: "Кроз сликарство у Дубровнику".
Мурат се привремено 1894. године настанио у Београду, где је 9. јануара био постављен за привременог учитеља цртања и лепог писања у Трећој београдској гимназији.
У првој половини 1895. године, на краљевском двору у Београду, портретисао је српског владара Александра Обреновића. Био је и предавач цртања краљевићу Александру Карађорђевићу.
Марко Мурат је насликао више српских национално-историјских мотива и тиме значајно обогатио уметничку баштину.
О Мурату је писао српски књижевни часопис из Дубровника "Срђ".
Добио је у новембру 1922. године краљевски Орден белог орла петог степена, а децембра 1924. краљевски Орден Светог Саве трећег степена. Орден југословенске круне трећег реда добио је 1930. године.
У кореспонденцији са критичаром Миланом Шевићем током 1932. године, Мурат се жалио да православни Срби не признају католичке Србе за "праве Србе" због њихове конфесије.
Пред Други светски рат, постојала је омладинска уметничка група "Марко Мурат", која је приређивала изложбе у нишкој Мушкој гимназији.
Почетак Другог светског рата дочекао је болестан и усамљен у Дубровнику.
СРНА
Ауторска права Радио Оаза 2026