Брод "Титаник" не би тако брзо потонуо и 1 500 живота не би било изгубљено да бродоградилиште у којем је направљен није штедило на квалитету материјала, тврде аутори књиге "Шта је стварно потопило `Титаник`".
Британски дневник "Телеграф" пише да су истраживачи Џенифер Хупер Мекарти и Тим Фоики, који су металурзи, написали су књигу "Шта је стварно потопило Титаник", која је изашла на 96. годишњицу од трагедије. Упркос бројним истраживањима и открићу олупине 1985. године још се поставља питање како је брод, који је био задња реч технике у то време, могао да потоне на дно Северног Атлантика за мање од три часа.
Мекартијева и Фоики тврде да су открили нове доказе у архиви у Лондону о бродоградилишту и олупини и према којим се компаније из Белфаста "Харлан и Вулф" преценила како би изградила три брода Вајт стар лајн: "Титаник, "Олимпик" и "Британику" због чега су због уштеде куповали метал слабијег квалитета.
Према тврдњама аутора, због тога су на броду тешком 46 000 тона употребљени јефтинији закивци који су по судару са леденим брегом 15. априла 1912. године прерано поиспадали из својих лежишта. Тврдње да су за трагедију криви градитељи брода није нова, али су је "Харланд и Вулф" увек одбацивали као још једну у низу теорија завере.
Пензионисани архитекта и портпарол "Харланда и Вулфа" Дејвид Ливингстон инсистира на томе да аутори књиге имају веома мало чврстих доказа да би подржали своје тврдње. "Појављују се многе теорије завере али уколико су докази постојани онда у реду, међутим то са овом књигом није случај", рекао је Ливингстон.
Ауторска права Радио Оаза 2026